Кошаркашки судија, можда и најкомпликованија професија

Тунчери је био у ауту, а Величковић два пута фаулиран, Жалгирис није имао 24 секунде за напад, Дурент је из аута спасао лопту да не оде у аут, Харден прави кораке...Поменуте ситуације су судијске грешке на највећим кошаркашким позорницама које нико није прихватио мирне главе. Никоме није јасно како је могуће да неко ко је школован за ту професију, ко у њој има богато искуство, неколико помоћника, па чак у данашње време и асистенцију видео технологије, није у стању да донесе исправну одлуку, одлуку у коју је сигуран навијач са најудаљеније трибине или онај испред малог екрана без поновљеног снимка.

РТС-ов саговорник, судија друге регионалне кошаркашке лиге, истакао је да упркос фантастичној професији каква је кошаркашки арбитар и свим њеним предностима, па чак и репутацији коју српски представници имају у Европи, у сваком рангу они се налазе под константним притиском и увек у ситуацији која може да "прокључа" и оде у смеру у којем не би требало.

"Судије су људи као и сви други и свако је другачији на неки свој начин. Неко се неће обазирати на публику која му приговара и која га псује цео меч, а неко ће да плане већ при првој речи и испразниће халу. Србија је врло комплексна околина што се тиче публике, тренера и играча. Као да имају неки дојам да судије желе да их оштете па се понашају непријатно према њима. Посебно неки млађи играчи који тек улазе у сениорску кошарку. Права ствар којој треба да се тежи је да сви учесници утакмице са судијама буду у најмању руку у добрим односима и да се опходе према њима као према пријатељима."

Ситнице су довољне да ситуације измакну контроли. Често се виђају туче, инциденти које могу да проузрокују играчи, тренери, навијачи, родитељи, публика, али и судије.

"Посао судије је јако тежак, посебно у нашим нижим лигама. Мислим да судија треба да стекне ауторитет и онда ће му при свакој одлуци веровати сви на терену. Наравно да треба имати и неку малу дозу безобразлука, за специфичне ситуације. Част је огромна, када знаш да си тај који утиче на то да кошаркашка утакмица протекне у најбољем реду. Наравно да постоји и огромна традиција, посебно у Србији, јер знамо да су наше судије веома поштоване у Евролиги. Упркос томе, мислим да се у нижим лигама доста лошије опходе према арбитрима. Притисак је увек присутан, посебно код егал утакмица. Судије морају да одрже равнотежу и поред огромних приговора са којима се сусрећу на сваком мечу. Неке ствари треба прећутати, док је некад реакција преко потребна. Лака утакмица једноставно не постоји, чак и када је 30 разлике у најави."

Наш саговорник је и сам прошао кроз нимало пријатне ситуације, али тврди да популарног "гепековања" или бежања од публике више нема.

"Десило се да је играч насрнуо на колегу и ударио га након једне одлуке која му се није свидела, малтене без икакве расправе или неке провокације. Ниже лиге може да игра било ко, од бившег професионалца па до баскеташа и почетника. Тужно је што се веома често деси да играч или тренер нападну судију, унесу му се у фацу, па онда публика убацује ствари на терен, вређају. Ипак, што се тиче мита о "гепековању" и бежању од публике, срећом, тога више нема."

Један од начина да се смире страсти током и држе конци меча у рукама, јесте да судија буде темпераментан и ауторитативан.

"Један темпераментни судија, одсвирао је техничку грешку због приговора, па је након тога сваком играчу који је прилазио да се жали давао по техничку. Исти тај судија је и избацивао публику безброј пута, али изгледа да је упалило. Он је у тим ситуацијама очигледно стекао ауторитет и ретко ко је касније смео да му се неразумно пожали на одлуку или прави инциденте." 

Србија је једна од водећих земаља у овој професији у Европи. Српске судије су свуда цењене. Треба радити на повећању броја кошаркашки судија, поготово у млађим категоријама и нижим лигама.

"Тренутно је у Србији мањак судија за најниже лиге, а оне су најтеже и на њима се стиче преко потребно искуство. Треба подстаћи некако млађу популацију да гледа на то као на неки изазов и да се опробају са пиштаљком око врата. Судија прво стиче искуство судећи млађе категорије, потом ниже лиге. Напредак зависи од квалитета суђења, жеље, перспективе. Дефинитивно мора да се повећа ангажованост код судија око познавања правила, посебно на почетку сваке године када се промене. Са друге стране, мислим да судије морају имати још већу заштиту, јер као што смо установили, Србија је специфична по карактеру, дешава се свашта на паркетима."

Што се тиче корупције, она је нажалост неизбежна у сваком спорту, на сваком нивоу. Један од дугогодишњих судија у НБА лиги Тим Донахи недавно је оптужен за намештање утакмица и за клађење и против њега се води истрага. Ипак, последњих година све је мање таквих скандала и стиче се утисак да је за разлику од 90-их и 2000-их година корупције све мање.

Закључује се да се решење за овај веома стресни, али и угледни посао налази у обостраном разумевању. Играч мора да зна да је судија можда и главни актер утакмице и да од тог судије доста може зависити исход, док арбитри са друге стране морају разумети да људи на спортске догађаје не долазе због њих, као и да је најбољи судија можда онај неприметни.

"Мислим да је битно имати поштовања за свакога, не треба се замерати ни судији, тренеру, играчу, а ни публици из простог разлога јер се сви налазимо на једном спортском догађају, из најбољих намера. Временом све више упознајете играче и они вас и расправама и замерањем ствара се тензија и непријатност за сваки наредни меч, а то треба избећи", закључио је наш саговорник.