Куп је Ниш!

Нишлије својом организацијом сваке године доказују да је заслужују. Приметан је прогрес из године у годину, и ти мечеви имају све што је за спектакл потребно – одличан терен, комфорне и пуне трибине и пратеће садржаје како у самој хали, тако и на промотивним пунктовима у граду.

Јужњачка гостопримљивост била је видљива и осећала се на сваком кораку. Предусретљивост домаћина, како оних директних тако и оних који са Купом немају ама баш никакве везе, јесте била на највећем могућем нивоу. Од помоћи око оријентације ("Где је хала Чаир?", свакако је највише постављано питање протеклог викенда), па до препоручивања места где се може квалитетно појести и попити, са чиме Ниш (хвала богу) нема проблема. Преко дана било је тешко наћи место у кафићима у чувеном Казанџијском сокачету, док се иста проблематика увече селила у пуне механе и кафане, али оне праве, са душом а без "фолирања".

Организатори и нишки кошаркашки радници, али и "градски оци", како Нишлије називају људе који воде град, са разлогом добијају похвале када је организација турнира у питању. Али на њихов рачун морају се упутити и критике, бар када је реч о стању нишке кошарке данас.

Већ годинама најуспешнијег локалног клуба Константина нема међу учесницима турнира. С обзиром на то да га није често било ту када је био члан највишег домаћег ранга (КЛС), и не очекује се да то буде сада када је друголигаш. Остали клубови нису ни близу тог нивоа. 

Намеће се питање како у граду од 300.000 становника није могуће имати макар један стабилан, организован и у српским оквирима успешан клуб. Да ли су проблем само финансије, или има и (не)рада, (не)озбиљности, (не)одговорности? Је ли толико примамљивије и лакше снагу, енергију, новац и логистику усмерити само на организовање финала Купа и након тога се повући "у своја четири зида" до наредног фебруара? Није ли то ход линијом мањег отпора? И како та и таква кошаркашка атмосфера и реалност утиче на будућност нишке, регионалне и српске кошарке и неког потенцијалног новог Стефана Јовића...

Како се могло чути од мештана, привреда у граду је у благом успону. Страних инвеститора је све више, а са тиме и више новца у оптицају. Али потребно је да, поред видљиво бољег живота грађана, та остварена добит привредног сектора буде остављена у граду, у виду помоћи спортским, у овом случају кошаркашким клубовима и тако вратити заједници, која очито сама не може, а можда и не уме.

Ново и старо

Што се овогодишњег турнира тиче, обележили су га нови учесник и стари освајач.

Деби на великој сцени имала је екипа Светог Ђорђа из Житишта, тима који игра у Српској лиги и који чине махом играчи којима кошарка није професионални позив, већ имају и своје редовне послове у фабрикама, радњама, јавним установама… 

У четвртфиналу играли су против ФМП-а и убедљиво поражени, са више од 50 поена разлике. Но, то их није потресло, и из Ниша носе само лепе утиске, јер су урадили историјску ствар.

Пројектовано финале одиграли су београдски "вечити" ривали, а другу годину заредом црно-бели су били успешнији. Ипак, узбуђења није мањкало, па је не баш претерано квалитетна утакмица одлучена у последњим секундама, пошто је два слободна бацања реализовао Партизанов странац Лендејл, након што досуђен фаул Берону на свега две десетинке пре краја, при нерешеном резултату. Аустралијанац је указану прилику искористио и трофеј је остао у поседу екипе Андрее Тринкијерија, понајвише захваљујући доминацији у скоку и бољој концентрацији у пресудним моментима.

У Звезди након меча нису крили незадовољство дељењем правде у финалу, наводећи да је судијска тројка тенденциозно доносила одлуке углавном на штету црвено-белих. Недосуђени фаул у нападу Ренфроа, несвирање осам секунди за пренос лопте истог играча и несанкционисање прекшаја над Перпероглуом само су неке од ситуција које су екипу са Малог Калемегдана узнемириле, па се играчи нису појавили на церемонији доделе медаља за друго место, а изјаву је после меча из табора српског шампиона дао само председник клуба Небојша Човић, назвавши дешавања у финалу системском крађом.

Са те стране не заостајемо за најбољим европским земљама, с обзиром на то да су због разочарања у суђење напуштање националних лига овог викенда најавили грчки Олимпијакос и шпански великан Реал Мадрид, оба због дешавања у Купу.

Како год било, Ниш је још једном положио испит и заслужио да се опростимо са жељом да се поново видимо.

Догодине у Нишу, јер Куп је Ниш!