Сусрет на који се чекало 6000 година

Наш чувени професор Радивоје Пешић предавао је на Универзитету у Риму и остао упамћен као неко ко је изучавао и систематизовао Винчанско писмо. Његова кћерка Весна Пешић наставила је очевим путем и за свој рад добила значајна признања у Русији и Јерменији.

Весна Пешић је кћерка професора Радивоја Пешића који је предавао на римском Универзитету, а иначе је систематизовао Винчанско писмо и у својим упоредним таблицама доказао да је историја систем писмене комуникације која датира од Винчанске културе као колевке европске цивилизације.

За 27 година Весна је објавила око 500 књига историје света са акцентом на Дунавску културу и цивилизацију Прасрба, за шта је добила бројне награде у Србији и ван граница наше земље, последње две у Русији и Јерменији.

Како су Јермени прихватили једну Српкињу?

"Са великим одушевљењем. Када сам дошла у Јерменију са овом књигом, њиховог најдревнијег античког историографа из 5. века Мозеса Хоренација, мени је та књига у Јерменији отварала сва врата, буквално, од продавачица на пијаци, преко таксиста до академика...сви су били потпуно одушевљени што је неко у Србији објавио, превео на српски први пут, њиховог највећег историографског који је за њих национални херој. Ту је била и свечана додела награда, добила сам то признање које ми је јако драго, Златну значку Мозеса Хоренација", каже Весна Пешић.

Пре тога сте једну велику награду добили у Русији?

"Неколико година пре тога сам добила Златно перо Русије, то је било за свеукупни допринос развоју књижевности, литературе, пре свега прећутане историје и контаката са Русима које сам остваривала у протеклих 10, 15 година", каже Весна.

Пошто се Ви бавите дубоком историјом Срба и Словена и Винчанским писмом и периодом Винче, какво је њихово интересовање за ту нашу дубоку историју?

"Врло велико интересовање, пошто се ради о древном народу такође, ја сам тамо упознала и антропологе и палеоисторичаре...имала сам један интересантан сусрет па смо констатовали да је то био сусрет који је чекао 6000 година да се догоди, јер смо нашли извесне паралеле још из Винчанског периода. Народи Јермена и наши су у доба неолита сарађивали тако што су трговали, а ви знате да су у доба праисторије у неолитско доба, трговци били преносиоци знања", каже Весна Пешић.

Какви су Ваши планови?

"Планирамо заједнички пројекат. Прво, тај професор Вакањан који се бави тим палеографским урезима на стенама у Јерменији, који су врло слични нашем Винчанском писму. Објавио је неколико књига, не само у Јерменији, већ и на страним језицима, и то ме је јако заинтересовало и мислим да ћемо имати веома успешну сарадњу у следећим временима, баш апропо најстаријег писма на свету", каже Весна.

Пошто Весна Пешић помно чува корене српског народа, требало би и те како очекивати нове велике књижевне подухвате и одговарајућа друштвена признања.