Доситејеви дани у Београду

Задужбина Доситеј Обрадовић у оквиру Дана европске баштине и уз подршку Секретеријата за културу града Београда организовала више посебних програма обједињених заједничким насловом "Доситејеви дани у Београду".

У низу врсних стручњака издвајамо излагања челних личности Доситејеве задужбине и професора Драгана Симеуновића.

"Доситеј Обрадовић је толико велики, да изгледа да никада нећемо завршити проучавање онога што нам је оставио порука. Оно што је саму Задужбину понукало да направи и Округли сто, али посебан програм под називом Доситеј у Београду или Доситеј и Београд, како су неки предложили у току одржавања самог Округлог стола. Била је идеја да осветлимо места у којима је Доситеј живео, радио, боравио, куда је ходио Београдом, све до Саборне цркве где је сахрањен. Релативно се та места знају. Међутим, она су жива, Доситеј је живео међу нама, и радио, мало је тако великих људи који су оставили траг у Београду. Ми овим програмом желимо да сваке године у Дане европске баштине вратимо овоме, да говоримо о Доситеју као великом Европејцу, човеку који је пре 200 година говорио 10 европских језика, морамо признати да је био величантвен ум. Четрдесет година је путовао Европом учећи", каже Мирјана Драгаш, управница Доситејеве задужбине.

Постоји податак да су хтели и да га убију.

"Наравно, иако се трудио да буде коректан према великим силама, процена аустроуграских власти је била да је он веома опасан, управо зато што развија мисао о самосталној, аутономној држави Србији, која се разликује од његове претходне мисли да Срби буду у аустроугарском царству, уместо у турском и аустроугарском. Потерница која је издата за Доситејем, без икакве кривице и непријатељства према Аустроугарској и гласила је "убити га по виђењу", чим пређе Саву или Дунав. Пред смрт, у својој дипломатској мисији боравећи у Београду 1807. до 1811. године, до своје смрти, у тој последњој фази свог живота, он је био много тога истовремено, и дипломата, још пре него што је крочио у Београд, већ је за потребе револуције преговарао са источним силама, пре свега са Русијом, у корист Карађорђа...са Аустроугарском успостављао дипломатске везе, а намеравао је да са Наполеоном преговара о прикључењу Србије илирским провинцијама", каже проф. др Драган Симеуновић.

Иначе, у овој години, када се обележава 210 година од Доситејеве смрти, прави се нови корак у повезивању институција, циљева и сарадње у Доситејевом духу бескрајноме, никада довољно истраженом, као што је и само блистајуће Доситејево дело.