Руски језик ме вратио коренима

Слободанка Владив Гловер је као десетогодишње дете, са родитељима, педесетих година дошла у Аустралију, где и данас живи. Ево како је њена љубав према славистици учинила да никада не заборави свој језик и своје корене.

"Биле смо јако лепо прихваћени од аустралијског друштва кад смо стигли у Аустралију. Имали смо одмах позиве за Божић од једне аустралијске фамилије, да их не проводимо сами, као и остале празнике, и то преко цркве.

Аустралијанци су врло филантропски орјентисани, они имају ту културу да прихватају странце. Када смо ми дошле, 1958. била је развијена мрежа друштвене помоћи за људе који су дошли из Европе.

Асимилација у то време није била лош појам, као што је сада, сада се сви противе идеји асимилације, међутим, за нас је то било питање опстанка, а није било наметнуто, нико нам то није тражио", каже Слободанка Владив Гловер.

Зашто сте изабрали славистику?

"Интересовала ме је руска књижевност и хтела сам да се вратим у словенски језик преко руског, да бих одржала свој матерњи језик, тако да сам се такорећи вратила преко тога у своју матицу. Руски језик ми је некако био загонетан, а руска књижевност, руска култура ме је мамила.

Имам посебан однос са групом српских научника у Америци која се зове North American Society for Serbian Studies, које постоји од 1978. godine и који има свој часопис од 1980. године, а ја сам постала и главни уредник тог часописа, који гаји велике везе са Србијом и са Републиком Српском, и 2013. године је часопис добио одликовање од Републике Српске за ширење српске културе по свету", каже Слободанка Владив Гловер.