О дрег перформансу ‒ Ефемерне конфесије

Ефемерне конфесије за себе кажу да оно што раде и јесте и није дрег, и јесте и није позориште, и јесте и није перформанс.

Уосталом, за себе кажу да и јесу и нису колектив. Комбинујући разне уметничке праксе, од музичких преко визуелних до позоришних, од свог настанка 2015. године стварају јединствене представе и перформансе.

Историчарка Симона Огњановић у најавном тексту за изложбу „Четвртак” у Ликовној галерији Културног центра Београд, написала је: „Чланови и чланице Ефемерних конфесија радо се поигравају родним и полним датостима, као што то чине и са другим нормираним категоријама, али ова питања увек ситуирају унутар ширег корпуса друштвено-политичко-економских проблема.”

У оквиру њихове праксе језик је несумњиво једно од значајнијих места заједничке инвенције и „декадентног” уживања. Приповедајући о настанку самог колектива, у оквиру ове изложбе церемонијал мајстор експлицитно каже: „Како би изразила своје примарне карактеристике, поменута шесторка викала је, поцикивала, церила се, изражавала којекакве стимулације, провоцирала и коначно развила властити језик”.

О дрегу и перформансу и свему што јесте и није, причали смо са Зојом Боровчанин, Андрејем Острошким и Владимиром Бјеличићем у име колектива Ефемерне конфесије.

Емисију уређује и води Филип Грујић.