Радиотека

Лаза Лазаревић: „У добри час хајдуци”

Лаза Лазаревић се у овој причи још једном позабавио ксенофобијом, коју је препознавао као начин мишљења и понашања код својих савременика, а која је и њему самом прилично ограничила животне изборе. Приповедач ове приче, лекар по струци, прича свој доживљај из једног села, на повратку са једног од својих путовања по Србији. По великој летњој жези стигао је у госте породици Угричић и добио прилику да прича са домаћиновом кћерком Станијом. Наговарао је да остави село и оде у град, али је схватио да девојку нешто вуче да остане у селу у којем живи. Касније, током вечери, чуо је како њен брат Живко прекорева сестру што се заљубила у Тиму, придошлицу у селу, за кога мисле да је Немац само зато што се доселио из Војводине. Током ноћи хајдуци нападају имање и управо Тима успева да одбрани Станију и њену породицу и савлада и зароби хајдуке. Све Живкове оптужбе падају у воду. Прича има срећан крај којим је писац разрешио кофликте које изазива ксенофобија, барем у уметности, ако му није успевало да то види остварено у стварном животу.