Apokalipsa - Prvi svetski rat

Peti deo - Spas

Rat je nastao iz ljudskog nasilja, zarobio je sve strahom, poslao ih u pakao i oni sada besno iščekuju njegov kraj.

Rat je trajao četiri godine. Mobilisano je bilo sedamdeset pet miliona ljudi. Poginulo je deset miliona vojnika: sedam hiljada Portugalaca, trinaest hiljada Belgijanaca, devedeset hiljada Bugara, sto dvadeset hiljada Amerikanaca, sto trideset hiljada Srba, dvesta hiljada Rumuna, trista pedeset hiljada Turaka, četiristo pedeset hiljada Italijana, devetsto hiljada vojnika iz trupa širom Britanskog carstva, iz Kanade, Njufaundlenda, Australije, Novog Zelanda, Indije i Južne Afrike. Nastradalo je milion i dvesta hiljada vojnika iz Austrougarskog carstva, milion i četiristo hiljada iz Francuske i njenih kolonija: Senegala, Alžira, Tunisa i Maroka. Ubijeno je milion i sedamsto hiljada Nemaca i milion i osamsto hiljada Rusa.

Dvadeset miliona vojnika je bilo povređeno, a umrlo je i osam miliona civila. Nije bilo porodice u kojoj neko nije poginuo, nastradao od gasa, ostao bez udova ili postao siroče... Ali svetom se širila radost koja kao da je trebalo da izbriše nezamislive gubitke prvog masovnog ubistva u istoriji čovečanstva.

Vojne i političke vođe su želele da očuvaju sećanje na rat tako što su naručivale izradu ogromnog broj spomenika koji su predstavljali vojnike kako marširaju ka borbi i slavi. Uprkos masovnoj klanici, ovi spomenici trebalo je da ubede narod u to da je u ratu ispravno ubiti i biti ubijen zarad odbrane domovine.