Историја науке- Милева Марић Ајнштајн

Милева Марић Ајнштајн (1875-1948) научник, истраживач, математичар, физичар... Била је аутор научних радова о аналитичкој механици и инфрацрвеном зрачењу, али и педантни истраживач, који је физичке појаве са лакоћом претварао у математичке једначине. Супруга Алберта Ајнштајна - једног од најзнаменитијих умова модерне науке, остала је дубоко заклоњена његовом сенком.

После завршеног гимназијског образовања, као најбољи ђак у генерацији, уписала је Краљевску школу у Шапцу, а убрзо потом породица Марић преселила се у Загреб. У то време, крајем деветнаестог века, девојкама није било дозвољено да студирају, па је Милева уз специјалну дозволу присуствовала предавањима из физике у Загребу. Матурирала је у Швајцарској и уписала медицину у Цириху. Убрзо је прешла на државну Политехничку школу, на студије математике и физике. Била је пета жена, која је похађала ту школу, и прва на Одсеку за студије математике и физике. После успешно окончана два семестра отишла је у Хајделберг и код професора Ленарда, добитника Нобелове награде за физику проучавала фотоелектрични ефекат. Била је фасцинирана небеском механиком и астрономијом, али и односом атома и растојањима, на којима долази до њиховог судара, и тај је феномен научно приказала.

Када се вратила у Цирих, успех са почетка студија почео је да слаби. Није положила завршни испит. Веза са Албертом Ајнштајном бивала је све бурнија, упркос противљењу његове породице. Венчали су се 1903. године.
У њиховој породици временом су настали вредни научни радови, пресудни за развој модерне физике и достојни Нобелове награде. Општу теорију релативитета, којом се доказује да време и простор нису непромењиви, Ајнштајн је објавио 1916. године.
Скромна и од јавности сакривена жена уваженог физичара, говорила је: "Ми смо једна стена, један камен".
Лик Милеве Марић Ајнштајн, у овој епизоди, оживела је Миљана Нешковић, време у којем је живела: костимограф Биљана Михаиловић, гардеробер Наташа Живковић, сценограф Мирјана Андрејевић, директор фотографије Драгослав Бојковић, монтажер Биљана Кунијевић-Џели, редитељ Иван Милановић...

Уредница и сценаристкиња серије Историја науке је Борислава Николић, стручни консултант проф. др Александар Петровић.

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се