Час анатомије: Књижевност је женског рода

Чувена реченица Симон де Бовоар да се "женом не рађа, женом се постаје" и данас, после више од пола века, изазива пажњу и предмет је тумачења као, уосталом, и развој феминизма.

Какав год да је однос према феминизму, и његови поборници и противници, слажу се да велики део оног видљивог цивилизацијског, културног наслеђа, потписују мушкарци, да је "јачи пол" током историје имао предност и привилегију да се бави политиком, културом, уметношћу. Покрети за женска права делимично су допринели да жене искораче из искључиво приватне сфере, уђу у јавну сферу и од "анђела дома" постану равноправне учеснице у неким јавним пословима. Током прошлог века скована је синтагма "женско писмо" и до данас она изазива полемике. Ново издање Часа анатомије расправља о позицији жене у уметности и култури, конвенцијама које разбијају, уметности која носи посебну, женску ауру и могућности да, у том вечитом односу два принципа, мушког и женског, кроз уметност и уметничко изражавање, "други пол" делује и на уметничке и друштвене токове. Како делује женско писмо у уметности и друштву?

Гости емисије су песникиња Радмила Лазић, теоретичарка књижевности Дубравка Ђурић и песник Ненад Милошевић

Уреднице емисије, Марија Ненезић и Јасмина Врбавац
Редитељ, Филип Чоловић

број коментара 0 пошаљи коментар