Lideri Zapadnog Balkana o ulaganjima u obnovljive izvore energije; Vučić: Jedni drugima možemo mnogo da pomognemo

Председник Александар Вучић је, одговарајући на питања новинара, рекао да је јуче, на 15 степени, у Србији потрошено 11 милиона кубних метара гаса.

Због велике потрошње струје, Србија је почела да троши гас из резерви.

Напомиње да цена гаса, са транспортним трошковима од преко 1.000 долара, достиже 1.500 долара.

Да смо укинули руднике угља, не бисмо имали струју, рекао је председник.

Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски рекао је да је ово прилика да се искористе могућности зелене енергије у земљама Западног Балкана, али да развијемо овај регион као место стварања зелене енергије.

Напоменуо је да смо сведоци подела и неразумевања у последњих 30 година.

"У претходном периоду смо у региону видели стварање једног региона сарадње, добросуседских односа. Желим да вас подсетим да је сарадња једни начин да се превазиђе криза и створи стабилнији енергетски систем који ће привући више инвеститора", рекао је Ковачевски.

Ниједна земља не може сама од себе да реши проблеме, истакао је он и додао да прилике указују да можемо искористити глобалну кризу да би овај регион био центар енергетских потенцијала.

Према његовим речима, фокус Владе Северне Македоније је производња енергије и хране.

"Овде смо причали о производњи енергије и како изаћи на крај са последицама кризе. Како дугорочно поставити одређене елементе који ће помоћи Влади Северне Македоније да настави са развојем. Данашња прилика је да се састанемо са инвеститорима из Норвешеке, желим да их позовем да улажу у Северну Македонију и регион", рекао је премијер Северне Македоније.

Ковачевски је најавио да је намера Северне Македоније да направи капацитет до један гигават зелене енергије. 

Премијер Црне Горе Дритан Абазовић нагласио је да тема није могла више да буде погођена, да је погођено у центар, јер су не само државе Западног Балкана него и читава Европа погођене енергетском кризом.

"Оно што можемо да кажемо да је неки заједнички закључак да су земље Западног Балкана изузетно отворене за искуства скандинавских земаља, нарочито Норвешке, када је у питању изградња нових енергетских објеката", рекао је Абазовић.

Указао је да је највише речи било о обновљивим изворима енергије, производњи зелене енергије.

"То је посебно значајно за Црну Гору, која жели да се брендира као зелена дестинација и којој је доминантан удео БДП-а од туризма. Ми можда смо највише осетили тај дисбаланс између пролећа и зиме када производимо електричну енергију и летњих месеци када увозимо електричну енергију", додао је Абазовић.

Указао је да је то потпуно неприхватљив концепт, као и да већина црногорских градова има више од 250 сунчаних дана.

Поручио је да је циљ да се крене у изградњу нових енергетских објеката.

"Задњих 40 година, још од бивше Југославије, нисмо градили значајније енергетске објекте, били су неки, не треба ни то занемарити, али наша амбиција је да имамо велику активу у израдњи нових енергетских објеката нарочито соларних електрана, ветроелектрана и идеја је да за почетак радимо сладиште течног гаса у луци Бар, а да то може да се доведе у вези са градњом централе која би производила електричну енергију на гас", нагласио је Абазовић.

Додао је да је било дебате око тога да ће раст привреде у региону условити и већу потрошњу.

"Верујем да смо сви посвећени једном заједничком циљу – ми желимо да радимо заједно и потпуно је био оправдан апел који се могао чути од људи за говорницом да морамо више да обратимо пажњу како заједнички да наступамо и према трећим тржиштима и како да видимо могућност да се пројекти који би били заједнички могу имплементирати на овом простору", поручио је Абазовић.

Опште очекивање свих је да умањимо енергетску зависност и да идемо ка изградњи енергетских објеката из обновљивих извора енергије, да будемо много више зелени призвођачи, закључио је Абазовић.

Председавајући Већа министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија поручио је да се у Босни и Херцеговини произведе више електричне енергије него што је то потребно за потрошњу унутар саме БиХ.

"Наравно, количина електричне енергије коју ми извеземо умногоме зависи и од тога каква је хидролошка ситуација у земљи", додао је Тегелтија.

Указао је да су највећа ограничења и проблеми постројења која су давно изграђена и да су осим једне нове термоелектране, која је изграђена пре неколико година, све то постројења која траже много улагања и модернизацију.

Додао је да се у БиХ око 60 одсто електричне енергије производи из термоелектрана и да се морају мењати неке позиције.

"Свесни смо да је за решења ових проблема и већине проблема наших земља потребна регионална сарадња. Ми смо у региону, заједно са Србијом, покренули прву озбиљну инвестицију која представља заједничку изградњу хидроелектране Бук Бијела", нагласио је Тегелтија.

Додао је да због унутаршњих неспоразума у БиХ још није почео процес изградње те хидроелектране.

"Ове поруке о заједничким улагањима су јако добра порука и онима који покушавају овај процес да блокирају око ХЕ Бук Бијела, да схвате да то не доноси никоме добро, већ само штету", нагласио је Тегелтија.

Истиче да постојеће капацитете у БиХ треба модернизовати, али задржати у државном власништву, јер само тако се обезбеђује довољна количина електричне енергије.

"Отворени смо за сва друга улагања, посебно у обновљиве изворе енергије, али да ли су потребне само приватне инвестиције. Ја сам присталица да се то ради као јавно-приватно партнерство, да држава има део свог учешћа у томе", додао је Тегелтија.

Поручио је и свим инвеститорима који су били данас на скупу да је тржиште Босне и Херцеговине отворено за изградњу нових капацитета тзв. обновљивих извора енергије.

Премијер Албаније Еди Рама рекао је да се нада како ће бити створено регионално тржиште енергената, како би земље Западног Балкана имале лакши приступ енергији и инвестицијама у сектору енергетике.

"Ово је било неопходно окупљање у време рата, када бомбе падају и погађају некога у Украјини, а енергетска криза и цене због рата погађају целу Европу. Без икакве сумње у овим тешким временима, оно што смо раније рекли када смо започели Отворени Балкан и залагали се за ширу регионалну сарадњу, постаје све очигледније да морамо да регионализујемо наша тржишта и да у енергетици идемо изван наших граница", рекао је Рама.

Објаснио је да су локална тржишта земаља Западног Балкана мала и да, ако се земље појединачно буду бавиле питањем енергетике и набавком енергената, они могу бити само скупљи.

"Ако бисмо наступали на регионални начин у енергетици, можемо имати једноставнији приступ финансијама и снажнији контакт са приватним сектором", истакао је Рама.

Захвалио је владама Србије и Норвешке што су омогућиле да започну разговори са људима који имају најбоља структурна знања у овој области, Норвежанима.

Рама је изразио наду да ће разговори бити настављени и да ће имати уз себе норвешке пријатеље, како би земље Западног Балкана направиле мастер план за регионално тржиште и мапу пута за улагања у обновљиве изворе енергије.

Желим да захвалим организаторима на овој прилици за продубљивање дијалога, напоменуо је Рама.

Заменик министра енергетике и специјални изасланик премијера Краљевине Норвешке Андреас Ериксен рекао је да је ова конференција исто толико важна колико је и благовремен заједнички изазов да обезбедимо сигурне изворе енергије за бољу будућност.

"Морамо деловати одмах како бисмо обезбедили добру будућност за наше народе. Видим овде много компанија из Норвешке у области обновљивих извора, које могу да пренесу своје знање и искуство", навео је Ериксен на заједничкој конференцији за медије.

Нагласио је да зелена енергија може да подстакне зелену транзицију у целом региону.

"Са моје тачке гледишта, ова конференција је важна исто колико и наш заједнички изазов да обезбедимо сигурније изворе енергије у ово време неизвесности", рекао је Ериксен.

Додао је ће напори у том правцу допринети да окружење буде више настројено према инвеститорима и захвалио председнику Србије Александру Вучићу што се бави том темом.

"Ми смо почастовани што смо овде, да поделимо наша знања, наше фирме већ сарађују са српском владом, пред нама је пуно напорног посла, како бисмо ово остварили и помогли вам у вашој енергетској транзицији", навео је Ериксен.

Изасланик је нагласио да је циљ пројекта да буде део регионалне иницијативе за јачање прекограничне сарадње, како би земље повећале своју отпорност у области енергетике.

"За две недеље ће председник Вучић посетити Норвешку. Желимо вам пуно среће у томе да побољшате ваше енергетске систем у будућности", рекао је он и Ериксен уз напомену да је импресиониран организацијом конференције.

Председник Србије Александар Вучић поручио је да је за Србију ово питање о којем су данас разговарали од кључног значаја како краткорочно, тако и средњорочно и дугорочно.

"Ми радимо са Норвежанима и добили смо од њих препоруке шта као Србија морамо да урадимо. Добили смо краткорочне, средњорочне и дугорочне приоритете. Огроман је ниво инвестиција које ће морати да буду у енергетику, говорим о Србији само у зависности од извора од 17 до 32 милијарде евра у годинама пред нама да бисмо могли да опстанемо и имамо довољно гаса, струје и нафте", нагласио је Вучић.

Истакао је да ће то бити нови разлог раста, јер то је и једна прилика уз све проблеме са којима се суочавамо.

"Али, оно што су наши закључци данас је да идемо на формирање регионалног тржишта и да покушамо једни другима да помажемо, јер не можемо сви да имамо све. Неки имамо вишак струје у зимском неки у летњем периоду, неки имамо веће гасне капацитете, неки ће тек да праве своје гасоводе", додао је Вучић.

"Једни другима можемо много да помогнемо и само заједнички можемо да обезбедимо будућност", поручио је председник Србије.

Истакао је да ово није важно питање само ове зиме, већ и за оне које нам предстоје. "Питање је када и како ће се ратни сукоби окончати", додао је Вучић.

Указао је да су разговарали и са норвешким инвеститорима.

Поручио је да Србију чекају велике и тешке реформе и кроз наша јавна предузећа.

"Као и 2014. године, када смо имали финансијско-фискалне реформе, сада ће нам бити потребне тако тешке реформе у енергетском сектору. Мораћемо себе да мењамо, да бисмо могли да направимо сигурну будућност за нашу земљу", закључио је Вучић.

Након завршетка регионалне конференције "Могућности улагања у обновљиве изворе енергије на Западном Балкану", лидери Западног Балкана обраћају се на конференцији за медије.

Наши напори да нађемо неко решење по питању климатских промена је нешто што настављамо да радимо, поручио је заменик министра енергетике и специјални изасланик премијера Краљевине Норвешке Андреас Ериксен.

"Ја се бавим тим питањима и знам колико је важна сарадња и знам да је блиска сарадња у региону са фокусом на размени енергената неопходна ако ћемо да решимо ову трилему: безбедности извора енергијe, климатских промена и уопште онога што се дешава", додао је Ериксен.