Od saradnje s Belorusijom Srbija može nezamislivo da profitira

Otvaranje Evropskih sportskih igara u Minsku 22. juna povod je posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića prestonici Belorusije. Tim povodom urednik RTS-a Bojan Brkić razgovarao je sa ambasadorom Belorusije u Beogradu Briljovom Valerijem.

Predsednici Vučić i Lukašenko prethodno su razgovarali u Pekingu, a sprema se i sledeća poseta Vašeg predsednika Srbiji. Šta će biti njen cilj i šta možemo da očekujemo od tog intenzivnog političkog dijaloga?

Naše dve zemlje vode intenzivan politički dijalog na svim nivoima. Razgovaramo o svim mogućim vidovima saradnje i to je razgovor ravnopravnih partnera koji se uvek odvija u prijateljskoj atmosferi.

Zato su između naših zemalja i stvoreni odnosi koji su na veoma visokom novou. Sledeći cilj nam je da to političko razumevanje i prijateljstvo dovede i do intenzivnije trgovinsko-ekonomske i investicione saradnje.

Najavljena poseta predsednika Lukašenka Srbiji je uzvratna poseta. Inače, naš predsednik je četiri puta posetio Srbiju, a i šefovi Vaše države su isto toliko puta bili u Belorusiji. Očekujemo da ta poseta bude važna etapa na putu intenziviranja privredne saradnje. Trenutno se radi na tome da bude što sadržajnija. U svakom slučaju, ona će doprineti da se reše pitanja bilateralne saradnje.

Brojni su susreti naših lidera. Predsednik Vučić je bio u Minsku i kao premijer, sastao se i sa predsednikom Lukašenkom i sa premijerom i sa parlementarnim liderima, bila je kod nas i premijerka Ana Brnabić, i ona je imala niz najviših sastanaka. I predsednica parlamenta Maja Gojković takođe učestvuje u intenzivnoj saradnji naših parlamenata.

Predsednici su nam se sastali i na marginama nedavnog foruma "Pojas i put". Predugo bi trajalo da nabrojim sve sastanke i razgovore. Svi pomenuti kontakti doveli su do toga da među našim državama, privredama i narodima nema razmimoilaženja, postoji samo saradnja kakve retko gde ima među evropskim narodima. Uspešno se razvijaju kulturne veze – 17 gradova i regiona naših zemalja se zbratimilo. Ne možemo da se svemu tome ne radujemo.

Predsednik Vučić je rekao da se vode pregovori o zajedničkoj proizvodnji traktora i poljoprivrednih mašina u Srbiji. U kojoj su fazi ti pregovori i čime bi trebalo da razultiraju?

U Srbiji već postoji proizvodnja beloruskih traktora i autobusa "MAZ". Potrebno ju je dići na novi nivo. Znate, trgovina je najlakši i najpovršniji vid privredne saradnje dve zemlje. Neko od nekoga nešto kupi ili nekome nešto proda. Danas cena odgovara, trgovine ima, sutra nađemo nešto unosnije na trećoj strani i više je nema.

Prava, partnerska privredna saradnja je ona u kojoj nešto pravimo zajedno i to ne samo da to bude montaža delova koji su kupljeni na jednoj strani već da se uključe stručnjaci sa obe strane i da se dođe do istinski zajedničkog proizvoda. Proizvoda u koji je uključeno iskustvo stručnjaka sa obe strane, koji je prilagođen specifičnim zahtevima lokalnog tržišta i praćen boljim uslovima garancije, servisiranja i održavanja. To treba da bude proizvod koji upošljava lokalnu radnu snagu, koji je ponos obe zemlje. Nama je interes da on bude lokalizovan u Srbiji, da bude sasvim proizveden ovde.

Srbija i Belorusija su dobitna kombinacija jer i jedna i druga zemlja imaju veoma dobre sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim stranama, osim što ih imaju i između sebe.

To nam daje mogućnost preferencijalne trgovine i na evropskom i na drugim tržištima. Vi imate Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i idete ka tome da budete član njihovog ekonomskog prostora, a "Made in Belarus" je brend koji na mnogim tržištima označava kvalitet i konkurentnu cenu.

A u čemu je interes Srbije? Možda nekim ljudima to nije dovoljno poznato ali Belorusija je bivša sovjetska republika koja je posle raspada SSSR-a uspela da sačuva svoje proizvodne kapacitete i da ih sa vremenom značajno unapredi i modernizuje tako da je danas jedna od vodećih zemalja u svetu mašinske, metaloprerađivačke, drvene, lake i prehrambene industrije, farmaceutike, mikrobiologije itd.

Iako ponekad niste ni svesni, vi ste u Srbiji već odavno u kontaktu sa našim proizvodima. Građane prevoze autobusi i trolejbusi iz Belorusije, na poljima rade beloruski traktori, a kuper kamioni nosivosti do 200 tona rade u RTB "Bor" i kamenolomima.

Mnogo je toga što bi Srbija mogla jeftinije da kupi u Belorusiji nego na drugim mestima i već se nešto realizovalo, a o nekim stvarima se razmišlja.

Na šasiji naših kamiona MAZ proizvedena su 33 vozila za vaš Sektor za vanredne situacije. Uglavnom su to vatrogasna vozila. Policija razmišlja o našoj specijalnoj tehnici, opet ne samo o kupovini nego o zajedničkoj proizvodnji.

Belorsuija proizvodi najširi spektar poljoprivrednih mašina, saobraćajnu, komunalnu i specijalnu tehniku. Naši kombajni rade širom sveta i Evrope. Sva ta tehnika ima evropske sertifikate.

Recimo, naša vodeća firma za proizvodnju liftova proizvodi više od 180 tipova liftova. U Belorusiji ih radi 340.000, a vi ovde tvrdite da vam je stambeni fond dotrajao i da vam trebaju novi liftovi. Mogao bih dugo ovako da nabrajam...

A uprkos svemu tome, robna razmena naših zemalja je samo oko 91 milion evra. Zbog čega? Sve do 2015. ili 2016. ta razmena je brzo rasla, uvećala se za čak nekoliko puta, a onda je stala pa se čak i smanjila. Kako to objašnjavate?

Naša statistika je malo drugačija ali, uglavnom, tačno je to što ste rekli. Od potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini promet je počeo naglo da raste i u 2015. dostigao maksimum od 250 miliona dolara. Onda je 2016. prepolovljen, pa se 2017. vratio na oko 239 miliona. U 2018. smo bili na otprilike 148 miliona.

Tu dolazimo do onoga što sam govorio o trgovini kao vidu ekonomske saradnje. Pad razmene najviše se objašnjava smanjenjem uvoza kalijumskog đubriva u Srbiju iz Belorusije. Uvezeno je za trećinu manje.

Istovremeno je Srbija prestala da uvozi energente iz Belorusije i kupuje ih po višim cenama na drugom mestu. Ja ne bih da ulazim u to zašto je donesena takva odluka ali to potvrđuje da treba da tražimo sveobuhvatnije partnerske vidove saradnje koji nisu podložni takvim promenama.

Ako ne računamo dva pomenuta posla ostatak trgovine nam raste, u 2018. čak za 75 odsto u ondosu na prethodnu godinu. Moj zadatak je da ubedim obe privrede da imaju šta da dobiju jedna od druge i da treba da se upoznaju i traže načine da sarađuju. A tih načina je bezbroj.

Evo, samo kod trgovine. Uzmimo prehrambenu industriju, Napipali smo neke niše u kojima Srbija uvozi proizvode koji su čak i lošijeg kvaliteta od naših, a skuplji su. Možda neko neće verovati, jer kod vas nekad ima predrasuda o postsovjetskom prostranstvu, ali beloruski slatkiši, konditorski proizvodi, pa mlinarski, mesni, mlečni, biljni proizvodi su vrhunskog kvaliteta i sasvim su po ukusu Srba, to vam, kao neko ko je dugo živeo i živi u Srbiji, garantujem, znam iz iskustva.

Znate li vi koliko su kvalitetni i ukusni beloruski sladoledi, kvas, mnoge vrste crnog hleba?! Koliko je kvalitetna vodka! Bezalkoholna pića. A kozmetika? Beloruska lanena odeća, stolnjaci, nameštaj... Mogao bih dugo da nabrajam. Znate li koliko su maštovite i kvalitetne igračke koje se kod nas prave? Uvoze ih širom Evrope.

Pozivam srpske firme da pažljivo pogledaju Belorusiju, tamo ih s nestrpljenjem očekuju. I ne samo njih, mnogo je razloga i za turizam i to u oba pravca, ja i Belorusima isto ovo pričam za Srbiju, da dođu, da posluju ili se odmore – imamo bezvizni režim i četiri direktna leta nedeljno.

Prošle godine na sastanku premijera naše dve zemlje premijer Rumas je predložio da se održi poslovni forum dve zemlje. Kako se razvija ta ideja?

Poslovni forum je glavna forma za podržavanje i uspostavljanje poslovnih kontakata. Najefikasniji su kada se u njih uključe privredne komore.

Takvu manifestaciju planiramo da održimo u vreme posete predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka Srbiji najesen. Razmatramo i mogućnost nacionalnog sajma u Beogradu za vreme posete.

Cilj je da se na temeljima koje već imamo gradi dalje, da se razvijaju postojeći kontakti i potpišu novi ugovori. Mislim da bi bilo dobro da dođe veliki broj naših firmi i demonstrira naš potencijal.

Inače, mi već nešto slično radimo svake godine. U vreme zasedanja međuvladinog komiteta za trgovinsko-privrednu saradnju održava se i poslovni forum na kojem učestvuju poslovni ljudi.

U januaru prošle godine imali smo zanimljiv neuspeh. Spremali smo veći događaj tog tipa i za dolazak u Belorusiju prijavilo se više od stotinu kompanije iz Srbije. U poslednjem trenutku pred put sve je otkazano i beloruska strana je morala sama da sprema sastanak manjeg formata. Ne bih da tražim stvarne razloge tog otkazivanja.

Belorusija je Srbiji poklonila četiri lovačka aviona "mig 29", a predsednik Lukašenko nam je u jednom ranijem intervjuu potvrdio da je bio spreman da nam proda sistem "S-300" uoči bombardovanja 1999. Otkud ta zainteresovanost Belorusije za odbrambenu sposobnost Srbije?

Ako apstrahujemo praktične vidove ekonomske saradnje, narodi Srbije i Belorusije osećaju bliskost ma kakva bila situacija u njihovim zeljama i uvek su spremni da jedan drugom pomognu kad zatreba.

Dovoljno je spomenuti činjenicu da je za vreme žestokog bombardovanja Srbije predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko bio jedini šef države ne svetu koji je usred bombardovanja došao da poseti srpski narod i iskaže solidarnost.

U tome i jeste smisao istinskog bratstva među narodima i zemljama, ma koliko ih kilometara i granica delilo.

A kad možemo da očekujemo te "migove", već su prošli neki rokovi koji su pominjani u medijima?

Kao što znate, u februaru ove godine Belorusija je u okviru vojno-tehničke pomoći dala Srbiji četiri višenamenska lovca "mig 29".

Po mom mišljenju, ta tema je iscrpno pokrivena u srpskim medijima i svi su mogli da zadovolje radoznalost. Ne ulazeći u detalje, mogu da kažem da se u Belorusiji trenutno radi na modernizaciji tih mašina i da sve teče po planu. Biće isporučeni u roku koji usaglase dve strane.

Kulturna razmena naših zemalja je jača i bogatija nego što šira javnost zna. Šta biste Vi izdvojili kao najvažnije događaje u toj sferi?

Naša kulturna saradnja ima sjajnu perspektivu jer su nam kulturni koreni isprepletani još od davnih vremena i u pravu ste kad kažete da se o tome nedovoljno zna, u obe zemlje.

Znaju se opšta mesta da nas zbližavaju slovenska pismenost, pravoslavlje i istorijski koreni ali, evo, recimo, verujem da malo ko zna da tragovi naših kontakata postoje u beloruskom folkloru. Na beloruskom Polesju se i danas igra "Serbijanka" ili "Serbijančica". Postoji i narodna pesma "Serbijani seno kose, Serbijanke žito žanju".

Da li vam je poznato da belorusku prosvetiteljku, prepodobnu Jefrosinju Polocku poštuje i obeležava i Srpska pravoslavna crkva (5. juna po novom kalendaru)? Da li znate da je u istoriji borbe balkanskih naroda protiv Osmanlija upisano ime beloruskog generala Mihaila Černjajeva, rođenog na teritoriji savremene Belorusije, koji je bio na čelu srpske vojske u ratu protiv Turaka 1876. godine? Ili to da je Vladimir Pičeta, prvi rektor Beloruskog državnog univerziteta imao srpske korene?

Najvažnija komponenta kulturnog identiteta je jezik. Statusi srpskog jezika na belorsukom državnom univerzitetu i beloruskog na Beogradskom univerzitetu su unapređeni, srpske knjige se štampaju u Belorusiji i beloruske u Srbiji. Naši izdavači redovno učestvuju na Beogradskom sajmu knjige.

Sve to se uklapa u naše opredeljenje da proširimo horizonte kulturne saradnje i međusobno obogatimo naše kulture uvažavajući međusobno nacionalne tradicije i osobenosti dve zemlje.