Kostić: Krijemo se iza problema Kosova

Čini se da problem Kosova i Metohije često oportuno koristimo da se sa svojom nemarnošću i nepreduzimljivošću po raznim pitanjima iza njega sakrijemo, ili kamufliramo izostanak potrebne solidarnosti, i on ne može biti opravdanje da tvrdimo da su nam po pitanju problema sunarodnika u susednim zemljama vezane ruke, kaže predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić.

"Upravo sada je trenutak za formiranje jednog prosvetljenijeg i bolje koncipiranog ministarstva (ili kakve druge adekvatne institucije) za našu dijasporu", navodi Kostić u autorskom tekstu za Tanjug, kojim je odgovario na pitanje da li su Srbiji, zbog nerešenog pitanja KiM, vezane ruke i smanjen politički prostor za rešavanje brojnih otvorenih pitanja sa susedima, pre svega položaja i zaštite prava Srba koji žive u okolnim zemljama.

Kostić navodi da je SANU preduzimala i preduzima, u okviru svojih mogućnosti aktivnosti po ovim problemima, ali su one ostale nepoznate javnosti ili su dočekane sa izvesnom nelagodom.

"Nisam siguran u kojoj meri je u Srbiji postojala svest o tim problemima i pre akutizacije problema Kosova i Metohije, a bilo ih je, i to u 'susednim, tradicionalno prijateljskim' zemljama. Iako ih potiskujem, muče me sećanja na doček nesrećnih žrtava 'Oluje', koji nam (ili "mi", ako hoćete) ne služi na čast", ističe predsednik SANU.

A na pitanje koliko dugoročna uslovljenost Srbije problemom Kosova "ohrabruje" neke naše susede da ne poštuju ni osnovna prava naših sunarodnika, Kostić je uputio širi odgovor, koji, u celini, glasi:

"Prostor kome pripadamo brutalno je zatrovan izvesnim apokrifnim stavovima, kojima je 'međunarodna zajednica' verovatno i svesno kumovala. Na primer, radi se o nekritičnoj raspodeli krivice, pa su političke elite različitih kolektiviteta zloupotrebile koncept 'ekskluzivnosti i isključivosti žrtve' radi postizanja često prizemnih ciljeva i maskiranja 'domaćeg, kućnog nacionalizma'''.

"Istorija se svodi na par decenija"

Drugo na šta želim da ukažem je skraćivanje vremenskog okvira istorije, koja na ovim prostorima sada traje samo par decenija – ono što se događalo pre toga više ne važi.

Štaviše, uočljiv je trud da se ta "preistorija" od pre samo pola veka ili tek nešto više našminka bojama "političke korektnosti" ili za domaće potrebe izmenjene istorije.

Konačno, u istorijskim rutinama balkanskih naroda trajno je ustoličen kompleks žrtve, projektovanje krivice na one oko nas, diluvijalna opravdanost osvete za sve što je podneto, koja nikada nije dovoljna niti se može dovesti do kraja. Infantilno-maligno nacionalni identiteti se često definišu, ne kroz nas same, nego kroz naša neprijateljstva, kroz one druge koji su tako različiti od nas (nedovoljno zadovoljni time da "mi budemo mi", pribegavaju staroj matrici "mi smo zapravo ne-vi"). I tu je Srbija u problemu i izvesnom čudu, koje ne mimoilazi ni mene.

Suviše je ostalo nepopunjenih rovova i tranšeja istorije koje su moćni vozači točka istorije iskoristili da ponovo razigraju stare podele i mržnje. Balkanski narodi ni u suočavanju sa budućnošću nemaju više iste pozicije - neki su članovi EU (ključni kriterijum njihovog prijema leži u antiruskim resentimanima evropske politike), a gotovo svi hrle u NATO.

"Saplitanje – jedna od balkanskih igara"

U tim trkama ka "napretku" jedna od balkanskih igara postaje i saplitanje, a uveče, kada odmaramo, igramo se laže i paralaže.

Ja se od muke nasmejem kada me neke ambasade suseda zovu na proslave njihovog oslobođenja ili spomene na okupaciju, koju su, nema sumnje, brutalno vršili i moji preci, koji su u muci preživljavanja na obroncima Svrljiških planina, barem prema logici mojih montanjarskih prijatelja, gajili izrazito kolonijalne apetite.

A ja naivan nisam ni primetio da su moj Milutin, njegov brat Veljko ili njihovi izginuli vršnjaci zapravo samo ostrašćeni kolonijalni osvajači koji su se nesrazmerno obogatili.

Samo obiđite kraj mojih predaka, da vidite šta je sve u njega uloženo, na primer u poslednjih 150 godina. Ako još koga u tom selu uopšte ima.

Uz to, vidite i sami koliko ima lidera u regionu – čuda uspešnosti!

Možda je vreme da se detaljnije pozabavimo Srbijom, i to ne samo Srbijom na Balkanu (na koji će nas uporno vraćati naši "prijatelji" i neke druge logike), već Srbijom u svetu!

broj komentara 8 pošalji komentar
(petak, 10. avg 2018, 01:39)
Fudbaler [neregistrovani]

fudbaler@gmail.com

Ne krijemo se iza KiM. Veća taj problema mora da se rešava.

(četvrtak, 09. avg 2018, 17:56)
Marko S. [neregistrovani]

Dragi predsednice

E, moj dragi Kosticu, dzaba metafore ako Vas narod srpski ne razume, a Vi ste kanda na celu srpske akademije.

(četvrtak, 09. avg 2018, 17:26)
anonymous [neregistrovani]

Jadan li smo i narod kad se svojih odricemo...

Nisam ravan po skoli gospodinu ali me nesto stalno pecka u ovoj izjavi. Cini mi se da gospodin implicira Srpske kolonizatorske namere a to mi se sve nekako kosi sa statistikom. Ako se ne varam gledajuci u nekoliko vekova proslost izgleda da smo imali mnogo vise Srba u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hrvatskoj nego nam statistika pokazuje u danasnjim danima. Moj zakljucak je sasvim drugaciji, izuzev ako je gpspodin naslednik Milutina te ne smatra Srbima koji nisu u okvirima danasnje Srbije. Nece nam gospodin nametnuti tu ideju. Bili smo mi Srbi i ostajemo Srbi ma kako se granice prekrajale, da li Srbi u dijaspori ili ne. Za podsetnik samo da kazem se u Srbiji slave najvise i to posle smrti, Srbi koji su doprineli Srpstvu a zivese u diaspori, Gospodin je dovoljno nacitan da zna imena da ih ja ne navodim.

(četvrtak, 09. avg 2018, 16:46)
NekiNeko [neregistrovani]

Lnr

Prof.Kostić svojim stavovima i delovanjem sve vise podseća na dragog nam Patrijarha Pavla ; gotovo da je jedini oslonac ovog naseg sludjenog naroda, jedna nit koja se ne dā oparati, žiška u tmini srpskog vilajeta...
Bog ga blagoslovio.

(četvrtak, 09. avg 2018, 16:44)
anonymous [neregistrovani]

Kosovo

Neki su skloni stalno da pišu o srbskom nacionalizmu na Kosov, a niko da vidi da od uvek postoji i veliki albanski nacionalizam.. Svako pametan može da shvati da zajednički život između Albanaca i Srba nije moguć i nikada neće biti..Jedino i pravo rešenje je da se za uvek podelimo i da svako ide svojim putem. Obično svi raspravljaju koliko će ko da izgubi ili da dobije, a ako nastupi mir, onda svi dobijaju. Mi Srbi trebamo na sve načine čuvati svoje svetinje i svoj narod, da počnemo da se bavimo samo svojim napretkom i obnavljanjem. Zaslužujemo mir, miran i bogat život, to moraju da shvati svi, a posebno Američki narod, jer mi smo uvek bili saveznici i prijatelji. Pa pomozite sad srbskom narodu, jer to zaslužujemo.

(četvrtak, 09. avg 2018, 15:52)
Odgovor [neregistrovani]

Odgovor

Vi poštovani gospodine niste razumeli šta je gospodin Kostić napisao. A to Što je napisao je odlično napisano.

(četvrtak, 09. avg 2018, 15:13)
anonymous [neregistrovani]

Upravo tako

Izvenredan tekst, vidi se zasto je covek tu gde jeste.

(četvrtak, 09. avg 2018, 15:08)
anonymous [neregistrovani]

govor u prenesenonom znacenju a sve jasno ko' dan...

Istorija progona Srba iz Hrvatske je mnogo duza od par decenija i mnogo kruca od vaseg opisa...Nasa istorija i stradanja je da se koza najezi kada se gledaju dokumentarni filmovi ili se citaju knjige ili kada se slusaju svjedocenja zrtava...lako je sjediti u kabinetu i pisati i mudrovati...ali da li ste gospodine bili ikada na "terenu'
da li ste ikada bili u kolini izbjeglica ili slusali njihove ispovjedi...
rekli ste puno u nekima metaforama...zaobilaznicama...I naravno pecnuli ste po obicaju sami svoju ispacenu naciju....umjesto da je malo uzdignete i date hrabrosti za zivot....najbolje je nekada uzeti-put pod noge pa popricati sa narodom sa svih strana a ne sjediti u kabinetu i mudrovati. ..