Usvojena Strategija za prijem zemalja Zapadnog Balkana – "perspektiva za zemlje regiona"

18.20 – Federika Mogerini predstavila Evropskom parlamentu Strategiju proširenja EU.

17.00 –  U Strategiji se predviđa mogućnost proširenja EU do 2025. godine. Primena pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine mora biti u primeni u trenutku zatvaranja pristupnih pregovora sa Srbijom.

16.35 – Mnogi zvaničnici iz zemlje i inostranstva reagovali su na Startegiju Evropske komisije ističući perspektivu proširenja EU na Zapadni Balkan.

16.00 – Srbiji i svim građanima je odato priznanje, rekla je premijerka Ana Brnabić i zahvalila predsedniku EK Žan Klodu Junkeru, visokoj predstavnici Federiki Mogerini i komesaru za proširenje Johanesu Hanu.

14.55 – "Učinimo to mogućim. Dovedimo Zapadni Balkan u EU, ne u dalekoj budućnosti već za vreme naše generacije", rekla je Mogerinijeva navodeći da 2025. godina nije ciljni datum već perspektiva za države koje pregovaraju i za one koje će početi da pregovaraju.

14.50 – Usvojena Strategija za prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU. Federika Mogerini i Johanes Han drže konferenciju za novinare, napisala je na Tviteru portparolka Mogerinijeve Maja Kocijančič.

Strategiju su javnosti na konferenciji za novinare predstavili komesar za proširenje Johanes Han i visoka predstavnica EU Federika Mogerini. Oni su objasnili neke od ključnih tačaka i korake koje bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da preduzmu.

"EU i Zapadni Balkan dele istu istoriju, kulturno nasleđe, interese i šanse, a danas smo usvojili Strategiju, čija je ključna poruka da ćemo deliti i zajedničku budućnost u Uniji", istakli su Mogerinijeva i Han.

Mogerinijeva je objasnila da usvojena strategija predstavlja jasan put za sve zemlje Zapadnog Balkana da konačno pristupe EU.

Ukazala je da je proteklih godina u saradnji sa ovim regionom postignut veliki broj rezultata, napominjući da se investicije EU u ovaj region neprestano povećavaju, a da trgovinska razmena konstantno raste.

Navela je da su bezbednost Zapadnog Balkana i EU povezane, te da je spoljna politika sve jedinstvenija, a da su aktuelno Albanija i Crna Gora u potpunosti usaglašene.

Današnja strategija, prema njenim rečima, daje zajedničku konkretnu perspektivu pristupanja, na osnovu zasluga.

"Lideri Zapadnog Balkana su napravili jasan izbor da svoje zemlje uvedu u EU na osnovu sopstvenih zasluga, a danas im poručujemo da smo i mi odabrali da im pružimo jasnu perspektivu za to", objasnila je Mogerinijeva.

Rekla je da je bilo mnogo govora o 2025. godini, objasnivši da to nije zapečaćen datum do kojeg će biti primljene zemlje, već realna perspektiva za zaključenje, odnosno završetak pristupnog procesa za one koji već pregovaraju.

Izrazila je uverenje da će i druge zemlje, koje to još nisu, započeti pregovore u narednim mesecima.

"Danas nismo usvojili samo Strategiju za proširenje već i put ka daljim odlukama. Evropska komisija će u aprilu izneti godišnji izveštaj, imaćemo u maju Samit o Zapadnom Balkanu u Sofiji, 15 godina posle Soluna, a i na Samitu na leto očekujemo neke odluke", objasnila je.

Rekla je da će meseci koji su pred nama biti intenzivni, ambiciozni i, kako se nada, meseci preokreta kojih ćemo se sećati u istoriji EU.

"EU nije zapečaćena sa 27 članica, već će u budućnosti imati potencijalne nove članice. Mi se pripremamo za to. Potrebni su hrabrost i privrženost za uvođenje Zapadnog Balkana u EU, ne u dalekoj budućnosti već za vreme naše generacije", objasnila je Mogerinijeva.

"Istorijska šansa za region" 

Komesar Han je objasnio da se radi o istorijskoj šansi za region, region koji pripada EU, koji je već danas okružen članicama.

On je podvukao da se radi o perspektivi za sve zemlje regiona i da je važno to istaći, kako bi svi u regionu imali interes da rade na njihovoj perspektivi ulaska u EU.

I Han je naglasio da se radi o okvirnom datumu koji je naveden, i da je moguće da neka članica pristupi tada, te da će to biti samo ako ispuni sve uslove.

Strategija sadrži, kako kaže, pozitivne elemente, ali nije pozivnica da se odustane od dogovorenih uslova.

Naglasio je da EU nikada neće prihvatiti članicu koja nije rešila otvoreno bilateralno pitanje, to jest konflikt, pa Strategija "treba da bude i motivacija za Kosovo da doprinese pozitivnom ishodu dijaloga".

"Nije samo u interesu Srbije da pozitivno zaključi dijalog, već i Kosovu. To bi otvorilo put i Kosovu ka otvorenim vratima EU", poručio je Han.

"Pozitivan pritisak na lidere u regionu" 

Okvirni datum za prijem novih članica, prema njegovim rečima, može stvoriti pozitivni pritisak na lidere u regionu.

Han je istakao da je pitanje perspektive hoće li EU da izvozi stabilnost ili uvozi nestabilnost.

Da bi se postigao napredak na tom putu, odlučeno je, kako je rekao, da se podrže partneri sa konkretnim inicijativama iz oblasti vladavine prava, bezbednosti i migracija, socijalno-ekonomskog razvoja, povezanosti, digitalne agende i pomirenja i dobrosusedskih odnosa.

"To je sve umreženo u 57 konkretnih aktivnosti koje će se odvijati do 2020", objasnio je Han dodajući da je za to predviđeno oko 500 miliona evra.

Takođe je poručio da je neophodno suočavanje sa umorom od širenja u EU, i da je potrebno prikazati građanima koristi od proširenja.

"Mnogi Evropljani znaju da je u našem sopstvenom interesu da zemlje Zapadnog Balkana učvrstimo u EU. Ne želim za tri ili 20 godina kažu da nismo dali perspektivu jednom regionu koji je želeo da se pridruži, i da dođe do radikalizacije i tenzija. Tada bismo se kajali što mirovni potencijal nismo iskoristili, potencijal koji samo EU može da ponudi", poručila je Mogerinijeva. 

Priznala je, međutim, da postoji uticaj nekih zemalja, kao što je Rusija i druge, na region, ali i dodala da se to prisustvo ne može porediti sa uticajem i težinom EU.

Han je rekao da, kada se pogledaju ekonomski podaci, prijem Zapadnog Balkana nema alternativu, podsećajući da 75 odsto trgovine tog regiona otpada na EU.

"Austrija je investirala četiri puta više od Rusije u region, a mnogo je manja zemlja", dodao je Han.

O strategiji će se prvo izjasniti poslanici Evropskog parlamenta, a potom bi Strategija u konačnom obliku trebalo da bude upućena zemljama-članicama na dalje izjašnjavanje.

Ranije danas je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker rekao da 2025. nije godina kada bi Srbija i Crna Gora "morale" da budu u EU. Poručio je da je to indikativni datum i ohrabrenje za zemlje koje su najviše napredovale ka EU.

Junker je još jednom istakao da neće biti daljeg proširenja na Zapadni Balkan sve dok se prvo ne reše otvorena pitanja granica.