"Izuzetni odnosi Srbije i Grčke, 150 godina prijateljstva"

Predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos stigao je u dvodnevnu posetu Srbiji, a na aerodromu ga je dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nakon svečanog dočeka ispred Palate "Srbija", usledio je tet-a-tet razgovor dva predsednika.

Predsednik Srbije je zahvalio grčkom predsedniku i grčkom narodu na podršci teritorijalnom integritetu Srbije, kao i na velikoj podršci na evropskom putu.

Vučić je u uvodnom obraćanju na sastanku s Pavlopulosom i delegacijom Grčke u Palati "Srbija" podsetio da su zvaničnici Grčke bili s nama kada smo otvarali poglavlja na sastancima u Briselu i da su nam prvi čestitali, na čemu smo im, dodao je, veoma zahvalni.

Predsednici Grčke i Srbije su se nakon sastanka obratili medijima.

"Srbija i Grčka već 150 godina imaju ne samo prijateljske već i istinske bratske odnose i među nama nema otvorenih pitanja, ali su odnosi danas i zbog evropskog okvira u kojima se održavaju, važniji nego ikada pre", rekao je Vučić.

Naveo je da je na sastanku sa grčkim kolegom slušao i učio o evropskom pravu i evropskoj politici.

Kako je rekao, posle onoga što se juče dešavalo u Španiji i nakon onoga što je čuo od predsednika Pavlopulosa, uveren je da ćemo naše nacionalne i državne interese još snažnije umeti da odbranimo i čuvamo.

Vučić je, kaže, zamolio Pavlopulosa da Grčka prihvati poziv da se sledeći Visoki savet za saradnju održi što pre u Beogradu, početkom 2018.

"Do tada bismo imali vremena da pripremimo strateško partnerstvo između Srbije i Grčke. Mislim da je to važna vest za nas", rekao je Vučić.

Istakao je da je sa Pavlopulosom razgovarao o važnim političkim pitanjima, a da o regionalnim pitanjima postoji visok stepen saglasnosti.

"Ono što je naročito važno je da u svim bilateralnim razgovorima govorimo o infrastrukturnom povezivanju, ne samo kroz puteve već i pruge, verujem da ćemo razmenu povećavati", rekao je Vučić.

Vučić je pomenuo trgovinsku saradnju dve zemlje i njen rast i rekao da je prošle godine ona bila oko 390 miliona evra, a da se očekuje da ove godine bude i oko 450 miliona.

Kako je ocenio, to jeste napredak, ali nismo zadovoljni, jer ima prostora za još veću trgovinsku saradnju, za izvoz naših proizvoda u Grčku, ali je poručio i da smo mi uvek otvoreni za uvoz.

Predsednik Srbije je rekao da je za nas od izuzetnog značaja razmena u sektoru usluga, primetivši da sve veći broj Grka dolazi u Beograd i Srbiju, ali da je, naravno, drastično veći broj onih koji iz Srbije odlaze u Grčku kao turističku destinaciju.

Vučić je napomenuo da je Grčka apsolutno prva turistička destinacija za koju se u Srbiji opredeljuju i podvukao da i to govori o srpskoj ljubavi prema Grčkoj i grčkom narodu.

On se osvrnuo i na projekte koji se planiraju i na kojima se već radi i ukazao na poboljšanje infrastrukturne i svake druge povezanosti dve zemlje.

Pavlopulos: Stvoriti jugoistočni krak EU

Put Srbije prema EU je otvoren i treba joj pružiti mogućnost priključenja, izjavio je predsednik Grčke i naveo da Atina pozitivno gleda na evropski put drugih zemalja Balkanskog poluostrva u želji da se stvori jugoistočni krak EU.

Rekao je da je Srbija potvrdila svoju želju za priključenje Uniji, te izrazio nadu da će sledeća poseta predsednika Grčke biti upriličena kad Srbija postane članica EU.

Podsetio je na izuzetno prijateljske odnose i saradnju Srbije i Grčke već 150 godina i naveo da je Grčka, koja je već decenijama članica EU, i svojim velikim iskustvom spremna da pruži svu moguću pomoć Srbiji u konačnom cilju da se priključi Uniji.

Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, Pavlopulos je rekao da je za Grčku presudno da postoji potpuno poštovanje "teksta i duha" Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. godine.

"Svi vrlo dobro znamo kakav je duh te Rezolucije", kaže on i navodi da Evropa doživljava kritične trenutke jer "imamo iskustvo onoga što se juče desilo u Kataloniji".

Pavlopulos je rekao da Grčka, kada je reč o evropskom putu ostalih država Balkanskog poluostrva pozitivno gleda na njihovo priključenje EU, ali pod određenim uslovima.

"Želimo da zemlje Balkanskog poluostrva budu u Uniji kako bismo stvorili jugoistočni krak EU jednak sa ostalim delom Unije", kaže grčki predsednik.

Vizija Grčke kada je reč o EU, kaže Pavlopulos, jeste da EU treba da opstane i da bude ujedinjena.

"Evropa treba da postane federacija zasnovana na demokratskim principima, koja odgovara principa reprezentativne demokratije, solidarnosti, te osnovnih ljudskih prava", rekao je predsednik Grčke.

Grci su, kaže, pokazali koliki su Evropljani i koliku su žrtvu uložili za EU, te na osnovu svoje tradicije i žrtve, Grčka može da ima svoju viziju EU i ima pravo na ključnu ulogu u Uniji u budućnosti.

Za EU je rekao da je snaga koja premašuje narode i koja se nalazi iznad nacije i naroda, i u njoj, navodi, treba primeniti jedinstvenu ekonomsku i fiskalnu politiku, i u Uniji treba da postoji socijalno jedinstvo.

"Želimo jedinstvenu, federalnu Evropu sa principima reprezentativne demokratije. To je ono što Grčka podržava, nismo sami u tome, velika većina to podržava", kaže grčki predsednik.

On je, međutim, navodeći rezultate nedavnih izbora u Nemačkoj, ukazao da "tvorevine fašizma nisu prošlost" i da treba da budemo budni da zaštitimo Evropljane, demokratiju i temeljna ljudska prava.

"Takvi oblici i tvorevine koriste nejednakost, tugu i nesreću ljudi", dodaje Pavlopulos.

Pavlopulos o kiparskom pitanju

Govorio je i o odnosu Grčke prema Makedoniji, kiparskom pitanju, Albaniji, kao i odnosu Grčke prema Turskoj.

Pavlopulos je rekao da je kiparsko pitanje evropsko i međunarodno pitanje, te da Grčka želi njegovo rešenje u skladu sa međunarodnim pravom.

"Rešenje treba da bude u skladu sa evropskim nasleđem i evropskim tekovinama i pravom. Da li je moguće da postoji članica EU a u njoj se nalazi vojne trupe? To je kršenje međunarodnog prava i legitimiteta. Tražimo međunarodno, evropsko rešenje. Nije prihvatljivo da na Kipru postoje vojne trupe. To je stav Grčke", kaže on.

Naveo je da Grčka želi da ima dobrosusedske odnose sa Turskom i želi njeno priključenje EU koje, kaže, vodi kroz otvorene vrata i prozore Grčke.

Kaže da su granice EU granice država njenih članica, te istakao da Grčka podržava međunarodno pravo i evropske granice i insistira na poštovanju Lozanskog mira, koji, kaže, ne podrazumeva "nikakav prostor za manevrisanje".

"Kažemo Turskoj – vaš put ka EU je otvoren, ali poštujte suverenitet i teritorijalni integrtitet i naše granice, jer su to granice i integritet EU", kaže Pavlopulos.

On je naveo, kada je reč o Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, da je Grčka pristalica njenog priključenja EU, ali uz poštovanje evropskih principa.

"Ako država koristi naziv koji krši istoriju, kada vidite mišljenje njihovog rukovodstva, pokazuju težnju ka otcepljenju, to nije u skladu sa evropskim principima. Nije prihvatljivo da država kaže – mi želimo da uđemo u EU, ali osporavamo granice", kaže grčki predsednik.

Time, dodaje, čini štetu svom evropskom putu.

"Grčka to ne može podržati. Isto važi i za susednu Albaniju. Mi smo za njeno priključenje, ali i oni moraju da poštuju evropske tekovine. Ne možete imati zemlju u kojoj se osnovno ljudsko pravo, pravo na vlasništvo, krši. Sama Albanija sa takvim postupanjem čini štetu svom priključenju EU i zato mora da bude pažljivija", poručio je on.

Pomenuo je i izjave premijera Albanije Edija Rame, koji je razgovarao sa zvaničnikom iz Prištine o odnosu između Tirane i Prištine.

"Ako žele da iznose tu vrstu mišljenja, to je njihova stvar, ali to ne znači da će takva mišljenja prihvatiti EU. Grčka smatra da moramo da poštujemo principe i pravila", kaže Pavlopulos.

Navodi da su ovo kritični i presudni trenuci za Evropu, te da Grčka i Srbija dokazuju da dva naroda treba da sarađuju kako bi se obezbedili mir i stabilnost na Balkanu. Verujem da naša dva naroda mogu dati primer tog puta", naveo je Pavlopulos.

O političkoj i ekonomskoj saradnji dve zemlje, grčki predsednik razgovarao je i s predsednicom Skupštine Majom Gojković i premijerkom Anom Brnabić.

Grčki predsednik, koji je doktorirao pravo na Sorboni i bio savetnik nekadašnjeg premijera Kostasa Karamanlisa, govorio pred poslanicima Skupštine o Evropi, Kosovu i međunarodnom pravu.