Savet bezbednosti, rasprava o Haškom tribunalu

Teodor Meron je istakao da pripreme za rasprave po žalbama u ta dva predmeta brzo napreduju, saopšteno je iz Haga.

Meron je naglasio da Mehanizam za međunarodne krivične sudove (Mehanizam ili MMKS, bivši Haški tribunal) "nastavlja da ostvaruje odličan napredak u obavljanju svog pravosudnog rada i da, tokom vremena, zaista beleži konstantan porast pravosudnih aktivnosti".

Izvestio je da je Mehanizam tokom prvih pet meseci 2017. godine izdao 146 odluka i naloga. Naveo je da je veći broj odluka tokom izveštajnog perioda izdat u predmetu Stanišić i Simatović – prvom punom suđenju koje se vodi pred Mehanizmom – čiji je početak zakazan za 13. jun.

Meron je istakao da se značajan deo pravosudnog rada Mehanizma odnosi na širok spektar pitanja koja nisu obuhvaćena glavnim predmetima, i uključuju navode o nepoštovanju suda, zahteve za preispitivanje presuda i zahteve za prevremeno puštanje na slobodu.

"Sudije Mehanizma takođe redovno rešavaju po zahtevima koji dolaze od nacionalnih pravosudnih sistema kojima se traže izmene zaštitnih mera i pristup poverljivim materijalima ili informacijama", rekao je Meron.

U vezi sa tim, Meron je izvestio da se od 366 odluka i naloga izdatih od polovine maja 2016. do polovine maja ove godine, njih 164 – ili otprilike 45 odsto – odnosilo na zahteve za izmenu zaštitnih mera i druge zahteve kojima se traži pristup poverljivim dokazima ili informacijama.

Naveo je da se takvi zahtevi uglavnom dodeljuju sudijama pojedincima koji rade na daljinu.

Meron je podsetio da je pravosudni postupak u predmetu Ngirabatvare i dalje u zastoju zbog toga što turske vlasti još drže sudiju Akaja u pritvoru, uprkos tome što su UN potvrdile diplomatski imunitet sudije Akaja u oktobru 2016.

Predsednik Mehanizma je naglasio da ta situacija ugrožava integritet modela rada sudija na daljinu kako ga je osmislio Savet bezbednosti i, na fundamentalnijem nivou, potkopava princip sudijske nezavisnosti.

Skrećući pažnju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) na to da Turska nije postupila po nalogu Mehanizma da obustavi sve pravosudne postupke protiv sudije Akaja i da ga pusti na slobodu, predsednik je pozvao Savet "da preduzme sve potrebne mere kako bi se obezbedilo adekvatno razrešenje ove situacije koja je bez presedana".

Meron je obavestio SBUN da je Mehanizam nedavno zaključio izmenjeni sporazum o izvršenju kazni sa Vladom Benina i napomenuo da su Mehanizam i Vlada Senegala u finalnoj fazi primene odluke Senegala da prihvati osam zatvorenika u zatvorske ćelije u Senegalu koje su obnovljene zajedno s UN.

Na kraju obraćanja, Meron je pozvao članice SBUN da ne dozvole da izazovi u sferi međunarodnih odnosa potkopaju ključni napredak koji su UN i SBUN ostvarili u jačanju vladavine prava i obezbeđivanju većeg pozivanja na odgovornost prema međunarodnom pravu.

Ađijus se ponovo požalio na Srbiju

Predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus ponovo se na sednici u Njujorku požalio Savetu bezbednosti na Srbiju zbog neizručenja troje radikala optuženih za nepoštovanje suda, iako su nalozi za njihovo hapšenje izdati još pre tri godine.

Podsetio je da je i formalno prijavio nesaradnju Srbije u pismu Savetu bezbednosti od 1. marta i pozvao Savet da preduzme odlučne korake s tim u vezi.

Predstavljajući izveštaj o radu Tribunala, Ađijus je rekao da očekuje da će taj sud ispuniti svoj mandat u predviđenom roku za zatvaranje 31. decembra 2017, kao i da je ostvario značajan napredak ka okončanju poslednjeg prvostepenog i žalbenog postupka.

Postupci u prvostepenom predmetu protiv Ratka Mladića i žalbenom predmetu "Prlić i drugi" odvijaju se predviđenom dinamikom, i očekuje se da presude u oba ova slučaja budu izrečene u novembru, kao što je i prethodno bilo predviđeno, naveo je Ađijus.

Predsednik Ađijus je izvestio članice Saveta bezbednosti i o izazovu kontinuiranog odlaska zaposlenih iz Tribunala, što će, kako je naveo, predstavljati presudan rizik za sposobnost Međunarodnog suda da svoj preostali rad završi na vreme.

Dodao je da bi podsticaji da se zadrže zaposleni Međunarodnom sudu omogućili da obezbedi da njegov mandat bude okončan na optimalan način i još jednom ponovio da je hitno potrebna podrška Ujedinjenih nacija u tom pogledu.

Predsednik je takođe pohvalio sve zaposlene i sudije i zahvalio im na izuzetnom radu i posvećenosti.

Ađijus je najavio da će Tribunal organizovati više skupova u vezi sa svojim nasleđem i povodom svog zatvaranja, kako bi ostvario i drugima omogućio da dostignuća i iskustva tog međunarodnog suda koriste kao osnovu za dalji rad.

Takođe je pomenuo tekući projekat osnivanja informativnih centara u regionu bivše Jugoslavije, u skladu s mandatom koji mu je poverio Savet bezbednosti, s ciljem da omogući pristup javnim spisima Međunarodnog suda i informacije o njegovom radu na lokalnom nivou.

Bramerc: Regionalna saradnja se kreće u pogrešnom smeru

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ocenio je na sednici Saveta bezbednosti UN da se regionalna pravosudna saradnja kreće u pogrešnom smeru kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina na nacionalnom nivou na području bivše Jugoslavije.

"Prethodno sam izveštavao da se regionalna pravosudna saradnja u pitanjima krivičnog pravosuđa na području bivše Jugoslavije kreće u pogrešnom smeru, a to je i danas slučaj", naveo je Bramerc predstavljajući šestomesečni izveštaj o radu članovima Saveta bezbednosti.

Bramerc je takođe izrazio zabrinutost Tužilaštva zbog nastavka kontinuiranog i široko rasprostranjenog poricanja zločina i odbijanja da se prihvate činjenice koje su utvrdili međunarodni krivični sudovi.

"Poruka poricanja i revizionizma je jasna i glasna – 'priznajemo svoje žrtve, ali ne i vaše. Vaši ratni zločinci su naši heroji'", preneo je tužilac i pozvao SB da na taj izazov hitno odgovori.

"Kada neodgovorni zvaničnici koriste podele, diskriminaciju i mržnju da bi obezbedili vlast, sukobi i zverstva mogu poprimiti sopstvenu logiku. To je bio slučaj pre dve decenije kada su genocid i etničko čišćenje započeti, a to važi i danas", naglasio je Bramerc.

Povodom zatvaranja međunarodnih sudova, Bramerc je istakao da je sada više nego ikada ranije važno da se odgovori na taj izazov.

"Da bi se obezbedila mirna budućnost, mora postojati zajedničko prihvatanje nedavne prošlosti", rekao je Bramerc.

I pored zatvaranja sudova, on smatra da će se rad na ostvarivanju pravde za žrtve ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi ipak nastaviti.

Bramerc je takođe rekao da se izricanje prvostepene presude u predmetu protiv Mladića i u slučaju "Prlić" po žalbi očekuju do kraja novembra ove godine, dok će ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću početi sledeće sedmice, 13. juna.

Backović: Srbija posvećena procesuiranju ratnih zločina

Srbija je jasno i nedvosmisleno pokazala svoju posvećenost borbi protiv nekažnjivosti najtežnih zločina i saradnji sa Tribunalom u Hagu, rekao je pomoćnik ministra pravde Srbije Čedomir Backović na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Obraćajući se članicama SB povodom šestomesečnih izveštaja glavnog tužioca Serža Bramerca i predsednika Tribunala Teodora Merona, Backović je istakao da je srpsko krivično zakonodavstvo u potpunosti usklađeno sa međunarodnim standardima i omogućava saradnju sa Tribunalom bez izuzetka kada su u pitanju dela koja Savet bezbednosti prepoznaje u Statutu Tribunala kao teške međunarodne zločine.

"Na osnovu tog zakonodavstva, Srbija je dokazala svoju posvećenost koja se jasno oslikava u broju i rangu optuženih koji su predati Tribunalu", naveo je Backović, osvrćući se detaljno na domaće procese i regionalnu saradnju, kao i na kritike glavnog tužioca.

Članicama SB je rekao da Srbija ne bi trebalo da bude negativno ocenjena zato što poštuje svoj Ustav, zakone i sudske odluke, u skladu sa svim osnovnim pravnim principima, podsetivši na vladavinu prava i podelu vlasti kao ključne principe modernih demokratija.

Imajući to u vidu, Backović je članove SB zapitao da li je Srbija mogla da sprovede izbor tužioca za ratne zločine ili njenih zamenika bez sprovedene procedure u skladu zakonima i nasuprot samostalnosti Javnog tužilaštva i slobodi poslanika u parlamentu da glasaju ili ne glasaju za predložene kandidate.

"Da li smo mogli da izručimo troje radikala: Petra Jojić, Vjericu Radetu i Jova Ostojića, nasuprot odlukama suda koje se baziraju na zakonu Srbije i Statutu Tribunala? Da li smo mogli da završimo slučaj generala Novaka Đukića ignorišući procesna prava okrivljenog? Odgovor je naravno – ne", zaključio je Backović.

Osvrćući se na konkretne podatke, Backović je Savetu bezbednosti predočio da je Srbija do sada Tribunalu u Hagu predala 45 optuženih od ukupno 46 čije je izručenje bilo zahtevano, budući da je jedan optuženi izvršio samoubistvo pre predaje Tribunalu.

Od tog broja, kako je podsetio, 14 optuženih je uhapšeno na teritoriji Republike Srbije, četiri optužena su uhapšena u inostranstvu u okviru saradnje nacionalnih službi bezbednosti i stranih agencija, a 27 optuženih se dobrovoljno predalo.

"Nijedna druga država nije predala ni blizu ovog broja visoko rangiranih zvaničnika kao što je to učinila Srbija i to je jasan dokaz da je Srbija posvećena procesuiranju ratnih zločina", rekao je Backović.

U prilog ovome, kako je dodao, Srbija je omogućila Tužilaštvu Tribunala slobodan pristup važnim dokazima koji se nalaze u Srbiji kao što su dokumenti, arhive i svedoci.

Paralelno sa doprinosom radu Tribunala, Srbija je pokazala nedvosmislenu opredeljenost da se neprekidno bori protiv nekažnjivosti međunarodnih zločina kroz postupke pred domaćim sudovima, rekao je pomoćnik ministra.

Ukazao je da srpske vlasti imaju strateški pristup procesuiranju ratnih zločina, koji je vidljiv kroz obaveze koje je Srbija sebi zacrtala kroz Akcioni plan za poglavlje 23 i Nacionalnu strategiju za Procesuiranje ratnih zločina, koje je Vlada usvojila 2016. godine.

Prema njegovim rečima, oba dokumenta za okosnicu imaju ideju "nulta tolerancije" prema nekažnjivosti, bez obzira na etničku pripadnost, religiju ili rang žrtve ili izvršioca.

"Oba dokumenta su pozdravili najviši srpski zvaničnici, što je potvrđeno u brojnim javnim obraćanjima. Ove činjenice stoje nedvosmisleno protiv tvrdnji glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca", napomenuo je Backović.

Istakao je da se sloboda govora nalazi visoko na listi prioriteta Srbije, te da svaki građanin ima slobodu da izrazi svoje mišljenje bez posledica sve dok te izjave ne predstavljaju krivično delo.

"U svakom slučaju, pojedinačne izjave nekih ličnosti ili organizacija civilnog društva, ne treba da se interpretiraju kao zvaničan stav države. Posvećenost Srbije ne treba ceniti ni po čemu drugom, osim prema rezultatima koji su do sada postignuti u saradnji sa Tribunalom, procesuiranjem ratnih zločina pred domaćim sudovima i regionalnoj saradnji", naveo je pomoćnik ministra.

Napomenuo je da generalizacije zasnovane na interpretacijama, spekulacijama, pretpostavkama i insinuacijama, ne mogu doprineti pravoj proceni situacije.

Backović je rekao da je Srbija svesna da se proces izbora tužioca za ratne zločine prolongirao i izazvao odlaganja u primeni Strategije, napominjući da to ne znači da nije bilo nikakvog napretka.

"Naprotiv, Srbija aktivno radi na jačaju kapaciteta Kancelarije Tužilaštva za ratne zločine. Pored nedavnog imenovanja tužioca, u toku je izborna procedura za još tri zamenika tužioca, a nova tužilačka Strategija će biti završena i usvojena u nekoliko narednih meseci", naglasio je Backović.

Takođe, kako je naveo, monitoring nad suđenja za ratne zločine će ponovo početi u septembru zajedno sa specijalnim treninzima za sudije, javne tužioce i policijske službenike koji su nadležni za istraživanje i procesuiranje ratnih zločina.

On je ukazao da je potvrđeno u toku prošle i ove godine 10 optužnica za ratne zločine protiv 21 lica, navodeći da je pored drugih aktivnosti, unapređen položaj žrtava i svedoka u skladu sa međunarodnim standardima.

Backović je rekao da Srbija razume Bramercovu zabrinutost za pomirenje i saradnju u regionu, i tim povodom naglasio da regionalna saradnja ostaje prioritet za Srbiju.

"Naša posvećenost je vidljiva iz statističkih podataka o regionalnoj saradnji, ali samo kvalitet i kvantitet naših napora može da bude predmet ocene kada govorimo o posvećenosti Srbije reginalnoj saradnji", rekao je Backović ističući da je "za bolje rezultate u regionu potreban i reciprocitet".

Prema podacima Tužilaštva za ratne zločine iz decembra 2016, koje je predstavio pomoćnik ministra, Srbija je pozitivno odgovorila na 38 od 52 zahteva za saradnju Bosne i Hercegovine (BIH), devet je odbila, a pet je u radu.

Od 78 zahteva iz Hrvatske, Srbija je pozitivno odvorila na 50, 11 zahteva je odbijeno dok je 17 u radu, dodao je.

"Nasuprot tome, na 10 od 22 srpska zahteva BiH je odgovorila pozitivno, a rezultati su još gori kada je u pitanju Hrvatska. Ona je pozitivno odgovorila na 10 od 27 zahteva Srbije", rekao je Backović.

Ponovio je da je posvećenost Srbije saradnji sa Haškim tribinalom i efikasnim procesuiranjem ratnih zločina neosporna, te da želi da veruje da i ostale države u regionu jednako žele da rade zajedno na pomirenju, saradnji i stabilnosti u regionu podržavajući istovremeno Tribunal da ispuni svoju misiju.

"Takođe se nadamo da će zvaničnici Tribunala i Mehanizma za krivične sudove prepoznati napore naše vlade da promoviše ove vrednosti", napomenuo je Backović.