Đurić: Poštovati plan sprovođenja Briselskog sporazuma

"Mora se poštovati plan sprovođenja Briselskog sporazuma koji definiše stvaranje Zajednice srpskih opština kao prvi element koji treba da bude ispunjen", rekao je Marko Đurić Tanjugu nakon razgovora sa Nikolasom Mejerom Landrutom, šefom Odseka za evropsku politiku u Kabinetu nemačke kancelarke i glavnim savetnikom za evropske poslove kancelarke Angele Merkel.

Dve godine nakon Briselskog sporazuma samo taj element nije ispunjen, naveo je Đurić i naglasio da je Srbija ostvarila mnogo toga i u unutrašnjim reformama i bila je faktor koji je doprinosio stabilnosti u regionu.

"Mi mislimo da to treba da bude vrednovano i kroz napredak Srbije u evropskim integracijama", rekao je Đurić.

Kako je naveo, sagovornicima u Berlinu delegacija iz Srbije prenela je i elemente u vezi sa situacijom na terenu.

"Radeći zajedno sa Nemačkom i ostalim partnerima u EU možemo da postignemo mnogo i kad je reč o podizanju funkcionisanja kvaliteta naših institucija, ali i kada je reč o zaštiti i položaja i prava našeg naroda na Kosovu i Metohiji", kaže Đurić.

Povodom navoda o potpisivanju mirovnog sporazuma između Srbije i Kosova u 2016. godini, Đurić je rekao da takva vrsta sporazuma u razgovorima sa nemačkim sagovornicima nije pominjana navodeći da takav sporazum za Srbiju ne postoji.

"Sporazumi te vrste postižu se obično kada imate neki rat i obično između država. Beograd i Priština ne razgovaraju kao odvojene države, nego je reč o razgovorima centralne vlade sa pokrajinskim institucijama i to je nešto što mi otvoreno govorimo i našim nemačkim sagovornicima ovde u Berlinu", rekao je Đurić.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju rekao je da je delegacija Srbije prenela sagovornicima u Berlinu da bi za nas bilo veoma korisno da precizno znamo koji je njihov stav prema svim pitanjima koja se odnose i na evropske integracije Srbije i na normalizaciju odnosa sa Prištinom da bismo mogli da planiramo naše dalje korake.

Đurić kaže da je suština izjava svih zvaničnika Srbije ista i da se temelji na činjenici da Srbija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

"Na tome se temelji i politika svih drugih državnih institucija u Srbiji. Ne vidim da postoji bilo kakva politička diskrepanca između različitih političkih aktera u Srbiji, dakle, ne samo unutar nosilaca vlasti, nego kada je reč o Kosovu i Metohiji, u Srbiji smo svi ista partija, a ta partija se zove Srbija i srpsko Kosovo i Metohija", rekao je Đurić.

Miščević: Značaj nemačke podrške Srbiji

U delegaciji Srbije je, pored Đurića, i šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević i direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini Dragan Vladisavljević.

Tanja Miščević je istakla značaj nemačke podrške Srbiji.

"Neću da govorim o tehničkoj, materijalnoj, finansijskoj bilateralnoj pomoći koju Nemačka zaista obilno šalje u Srbiju, nego i o razmeni eksperata, upućivanju na učenje, uspostavljanju dobrih diplomatskih odnosa koji su vrlo važna stvar i osnova za dalji napredak u procesu evropskih integracija", rekla je Miščevićeva Tanjugu.

Ona je ocenila da je jako dobra poruka koju je poslao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister da još ove godine treba otvoriti poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u EU.

Miščevićeva je podsetila da se od 2003. godine i Solunske agende do danas govori da je budućnost Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, u EU.

"Za razliku od svih drugih zemalja koje su pregovarale o članstvu, Srbija ima dodatno pitanje, a to je Kosovo i Metohija, koje je visokopolitičko pitanje i može da uspori proces evropskih integracija. Ali, i oni i mi znamo da je Evropa i EU naše okruženje i jedini prostor u kojem možemo da funkcionišemo", navela je Miščevićeva.