Sirotište u Kovačici, inspiracija Olivere Balašević
U Kovačici je nekad postojalo sirotište, prvo za slovačku decu, kasnije i za ratnu siročad. Danas su u toj zgradi razna udruženja i institucije, a sećanja na njega su zabeležena u naučno-istraživačkim delima i romanima.
Kako je osnovano i kako je bilo organizovano sirotište u Kovačici, može se saznati iz knjige Jana Marka. U periodu od 1947. do 1952. godine, tu su se smeštale devojčice osnovnoškolskog uzrasta, srpske, ali i nemačke nacionalnosti, koje su u ratu ostale bez roditelja. Dobile su krov nad glavom, zdravstvenu zaštitu, vaspitanje i obrazovanje, mada je život bio težak.
Slobodan Stevanovski, bibliotekar, podseća:"Samo sirotište nije imalo čak ni vodu, deca su bila prinuđena da vodu donose sa obližnje železničke stanice, za kuvanje, spremanje, pranje, kupanje. Možete misliti kako je to izgledalo! Bilo je tu epidemija, bilo je trahoma i slično. Logično, deca od 7 do 15 godina ne znaju da vode računa o higijeni na kvalitetan način."
Među 63 devojčice, koje su tu živele, bila je i majka Olivere Balašević, a sećanja na njen život našla su se u knjizi "Planeta dvorište".
Olivera Balašević, autor knjige, kaže:"Ova knjiga je najpre posvećena onoj grubo ošišanoj devojčici, na peronu, iz pristiglog teretnog vagona 1947. godine, gologlavoj Crvenkapi pred špalirom vukova, prerušenih u ljude, u vršnjake, u sve ostalo."
Sirotište je rasformirano posle pet godina, devojčice su poslate na dalje školovanje, zanate, rad u tekstilnim fabrikama. Ostalo je životno iskustvo, teško stečeno, ali je donelo hrabrost da se "digne glava i gleda ispred sebe", kako je govorila pomenuta štićenica Doma, majka Olivere Balašević.
Коментари