Manje šećerne repe nego lane

Ni najstariji proizvođači šećerne repe ne pamte kada se poslednji put repa vadila na ovaj način, jer decenijama unazad šećerane su tolerisale dva do tri procenta repe zahvaćene truleži, sada se to svelo praktično na nultu toleranciju.

Dragan Šarović proizvođač iz Lazareva repu gaji na šezdeset hektara i posle četiri decenije bavljenja ovom proizvodnjom ozbiljno razmišlja da tu tradiciju prekine:

"Svaki dan plaćamo radnike 250 dinara po satu, tako da nam repa ove godine ide u minus. Pokušavali smo da dogovorimo sa šećeranom da budu malo fleksibilniji, ali nije vredelo. Kada su me pozvali tamo, otišao sam na liniju pregledao i rekao sam da mi repu ne vrate, pet šest kamiona su navodno bacili, čista propast."

Slično razmišlja i Nataša Stanković, koja je ovoga proleća repu zasejala na sedamnaest hektara. Na pitanje šta radi sa repom koju nadničari odbace, Nataša Stanković kaže:

"Ništa, zakopaće je, zaoraće je ponovo, pa pogledajte samo redove prljave, a pogledajte redove čiste, veći su redovi trule nego čiste repe, a repa je bila fantastična do pre mesec i po dana."

Stankovićeva kaže da naredne godine neće sejati repu. Stručnjaci poljoprivrednog instituta iz Zrenjanina za ovogodišnju problematiku imaju svoje obrazloženje.

"To su i metereološki uslovi, biološki faktori, bilo je virusa bilo je bakterija, bilo je i gljivičnih oboljenja, vaši, znači to je jedan kompleksan uticaj svih nepovoljnih faktora na proizvodnju šećerne repe u ovoj godini", kaže Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Pojedini proizvođači repe su odlučili da je ove godine i ne vade, već zaoru, ali stručnjaci im savetuju da to ne čine, jer će u zemlji ostati infektivni potencijal koji će se negativno odraziti na sledeće godine.