Bundeve isplativije od višanja za topličke poljoprivrednike?

Može li tikva da spase poljoprivredna gazdinstva u Toplici, u godini kada od višanja i, svi su izgledi, ni od ostalog voća, nema velike koristi?

Miša Petković iz prokupačkog sela Gornje Stražave, u kome nema domaćinstva bez voća, tvrdi da ova proizvodnja svakako može da obezbedi dodatne prihode, zbog čega je on uporno, već godinama uzgaja na svojim parcelama:

"Najviše prihoda daju semenke i ulje. Posle ceđenja, semenke smo dosušili i napravili tikvino brašno."

Mišino vraćanje tikava i bundeva na njivu, za sada slede malobrojni proizvođači u ovom delu Srbije. Jedan od njih, poznati pčelar Jugoslav Momčilović iz Grudaša, koji tikvu golicu gaji na pola hektara, kaže da se nije pokajao:

"Može da bude idealna zamena za neke voćarske kulture, jer to jeste ratarska i povrtarska kultura, ali može da da odličan prinos. Golih semenki može da , recimo u goloj semenci može da bude negde oko 500 do 1000 kilograma, sve zavisi od godine.

Oni koji se odluče za ovu proizvodnju, već u narednoj proizvodnoj godini imaće više informacija o novim sortama, zahvaljujući svojevrsnom oglednom polju, na kome rastu neke od vodećih evropskih sorti.

"Ovde imamo devet vrsti bundeva, odnosno, kako ih mi zovemo pečenki i imamo jednu vrstu, tikvu golicu", kaže Petković.

Da se ovde osim proizvodnje sve ozbiljnije razmišlja o preradi, potvrdila nam je isavetodavac Duška Petrović, koja je uključena u pripremu projekta za konkurisanje kod države.

"Oni planiraju da konkurišu za liniju hladno ceđenje ulja od semenki tikve i imaju mogućnost da ostvare podsticaj u visini od petnaest miliona", objašnjava Duška Petrović, savetodavac u PSS u Prokuplju".

Zahvaljujući načinu proizvodnje, koji, uz minimalan fizički rad ne iziskuje upotrebu hemije, tikve i bundeve, kao i proizvodi od njih,spadaju u najzdravije namirnice, a njihova cena na tržištu je više nego zadovoljavajuća.