Prvi susret potomaka dva brata koji su preživeli Kajmakčalan

U odbranu slobode i časti otadžine, kako se u to vreme pričalo u Mrsaću i okolnim pomoravskim selima. Godine 1914. krenula su i rođena braća osamnaestogodišnji Sreten i tri godina stariji Isakije Marković. Sve vreme rata braća su bila jedan pored drugog, prvi u jurišima, najhrabriji u rovovskim borbama. Potomci ih se sećaju s ponosom.

"Moji dedovi su bili veliki ratnici i naočiti ljudi.Pričao mi je deda Sreten da dok je ležao u francuskoj bolnici u njega se zaljubila jedna Francuskinja, medicinska sestra. Drugovi su mu preporučivali da se oženi njome ali on nije hteo. Voleo je samo Srpkinje. Ali eto, posle mnogo godina moj sin se oženio Francuskinjom, ima dvoje dece i živi u Francuskoj. Dakle Markovićima su Francuskinje na neki način bile suđene", kaže Brano Marković, Sretenov unuk.

I Živojin Marković ističe da su njegov otac Sreten i stric Isakije bili hrabri ratnici koji su sanjali povratak u rodni Mrsać gde im se majka svakoga dana molila bogu da joj se vrate sinovi.

"Majčine molitve su uslišene tako da u najvećim bitkama nisu dobili nijednu ranu", kaže Sretenov sin Živojin.

Znameniti Solunci stekli su po povratku brojno potomstvo.Isakije i supruga Zorka izrodili su trinaestoro dece, a Sreten i Radojka sedmoro.

"Otac je ostavio najveći pečat u mom životu. Učio nas je da budemo časni i pošteni ljudi. Jeli smo iz jedne činije ali su nas međusobna ljubav i poštovanje održali. Mislim da smo ispunili očev zavet," priča Rodoljub Marković, Isakijev sin.

Dragan Marković, Sretenov unuk, naglašava da je za Sretena i Isakija vezano formiranje pevačkog društva "Mokranjac", kasnije 1924. godine Fudbalskog kluba "Morava", zatim prve atletske trke u Mrsaću.

U čast svojih slavnih predaka, ali i da se međusobno ne zaborave i ne razrode ovih dana po prvi put okupili su se na jednom mestu Sretenovi i Isakijevi potomci. Bilo je i suza. Zadovoljstvo zbog susreta nije krila devedesetpetogodišnja Stana Radojković, Isakijeva kćerka i najstariji živi potomak kao i Andrija Savić, Sretenov praunuk.

Na prvom okupljanju bilo je stotinak potomaka. Toliko njih,rasutih po mnogim našim, ali i evropskim gradovima, obećalo je da sledeći skup neće proći bez njih.