Za vaspitače tradicionalnih igara ne postoji šifra na birou

Vanja Ilijev, student druge godine na Visokoj školi za obrazovanje tradicionlanih vaspitača, bavi se folklorom skoro četiri decenije. Iako ima 46 godina, odlučio je da studira, smatrajući ovaj fakultet za njegov jedini prirodan izbor.

Ni činjenica o nepostojanju šifre ovog zanimanja u šifrarniku Nacionalne službe za zapošljavanje, nije ga sprečila da odustane od svoje namere.

"Država još uvek ne prepoznaje ljude koji su završili ovu školu, kao nešto što je potrebno državi, i kao nešto što je potrebno u prosveti. To je, čini mi se, osnovni problem", smatra Ilijev.

Stavljanje ovog zanimanja na tržište rada obavezalo bi institucije - ustanove kulture kao i kulturno-umetnička društva, da zaposle stručnjake iz ove oblasti.

"Postoje i strukovne specijalističke studije, gde mi imamo poseban izdvojeni modul - Kultura pokreta, gde upisujemo studente koji završavaju osnovne studije, upravo da im damo zvanje- strukovni specijalista, koji je prepoznat, koji ima šifru, da bi im, na neki način, olakšali zaposlenje u predškolskim ustanovama",  kaže mr Angela Mesaroš Živkov, pomoćnik direktora škole.

Ovaj smer upisuju ne samo studenti iz Srbije, već i iz regiona. Svake godine, za ovaj studijski program, odluči se 25 brucoša. Diplomiranih vaspitača za tradicionalnu igru i pesmu, do sada, ima oko 250.

Gordana Roganović, profesor etnomuzikolog i etnokoreolog kaže da joj se u poslednjih godinu-dve dana javljaju studenti, da su uspeli da dobiju radno mesto.

"Ali, uglavnom su to privatni vrtići, državni ne", naglašava Mesaroš Živkov.

Iskustva i znanja koja nose iz ove škole, uprkos problemima, studenti pokušavaju da promovišu u radu sa decom.