Turističke atrakcije u Surčinu

Sve više turista upućuje se u beogradsku opštinu Surčin, u kojoj obilaze nautičko selo Biser, Bojčinsku šumu i bojčinske brvnare. U bogatoj ponudi opštine nalaze se i manastir Fenek, muzej vazduhoplovstva, ribnjaci i salaš Stremen.

Beogradska opština Surčin za samo nekoliko godina postala je turistička atrakcija. Poseta uglavnom počinje i završava se na Surčinskom aerodromu, a mogla bi i u brodiću i mini-busevima koji će od 1. juna sa Novog Beograda voziti do Surčina.

Oblačan dan u nautičkom selu Biser na Savi u Boljevcima, idealan je da se završe pripreme za sve brojnije turiste u surčinskoj opštini. U taj deo sremske ravnice može se doći kopnom ili vodenim putem, a ima gde i da se prespava, u nekoj od 15 kućica na Savi ili u brvnarama usred Bojčinske šume.

Sanja Elez, iz Javnog preduzeća za turizam u Surčinu kaže da osim nautičkog sela Biser, Bojčinske šume i bojčinskih brvnara postoje mnogi drugi kapaciteti i mnogi drugi turistički potencijali.

Prema njenim rečima, to su manastir Fenek, muzej vazduhoplovstva, ribnjak Bečmenska bara, ribnjak Živača i salaš Stremen.

Manastir Fenek, jedini fruškogorski manastir u Donjem Sremu, izgrađen u 15. veku, oštećen je u oba svetska rata, pa se godinama radilo na njegovoj obnovi. Danas dočekuje i turiste kojima nudi svoje proizvode - džem, med, slatko i vino. Na taj način bratstvo održava manastir.

Starešina manastira Fenek protosinđel Makarije Ristić kaže da je taj manastir posvećen mati Paraskevi i da je "poseban po tome što je u poslednje vreme duhovno oživeo".

"Ono što je zanimljivo za ovaj manastir, kao i za mnoge manastire Svete Petke, jeste lekovita voda", ukazao je protosinđel.

Boljevčani su se prvo čudili Đorđu Stajkovu, kad je po povratku iz inostranstva, kuću svojih roditelja pretvorio u turističku atrakciju. Sad mu u tome pomažu, daju stare očuvane predmete, za etno kuću koju je, kaže, pravio po ugledu na neke koje je viđao u Nemačkoj.

Đorđe Milovanović iz Stajkove kuće kaže da je video da ljudi po selima pored kuće drže plug, drže neke predmete stare od svojih predaka, rođaka i time se ponose.

"Znači i mi treba njima da pokažemo kad dođu ovde šta smo, ko smo, odakle smo, šta nosimo iza sebe", priča Đorđe.

Svaka prostorija seoske kućice, pre svega srpska i slovačka soba, nosi priču o običajima. Tako se u ormanu devojke Slovakinje pred udaju nalazi sprema koju nosi u dom svog budućeg muža.

Prva stvar koja ulazi u njegovu kuću jeste takozvana verenička kutija koju mlada sama treba da napravi. Poklanja mu je na dan veridbe, a do svadbe svi koji je vide u kući, procenjuju kakva je mlada.

O Surčinu, nebeskoj kapiji Beograda, priča i vodič s kojim šetnja može da traje ceo dan. Takozvani Savski izlet organizovan je preko cele godine i košta oko 1.000 dinara.

broj komentara 0 pošalji komentar