Dan Biblioteke SANU u znaku Alekse Šantića

U Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti je obeležen Dan Biblioteke SANU posvećen Aleksi Šantiću (1868-1924).

Upravnik Biblioteke SANU akademik Miro Vuksanović istakao je da je Biblioteka "tihi okean činjenica u milion i pet stotina hiljada štampanih i elektronskih publikacija".

"Tu su podaci o svim srpskim akademicima u 177 godina biranih, 10.000 njihovih fotografija, centar za bibliografke poslove, 40 legata s Vukovom bibliotekom, veliki broj retkosti na više jezika, elektronski katalog, mnoštvo elektronskih stranih časopisa i knjiga, čitaonice koje rade ceo dan", rekao je Vuksanović.

On je istakao da se danas obeležava jedan Dan i više jubileja - 225 godina od rođenja Dimitrija Tirola koji je 14. juna 1842. poklonio prve knjige Društvu srpske slovesnosti (njih 14), 150 godina od rođenja "osamljenog slavuja sa Neretve" Alekse Šantića i 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog koji je pre stotinak godina bio u Mostaru i video Šantića.

Vuksanović je podsetio kako je Crnjanski video "predsmrtnog Šantića".

"Dolazio je sa dugom senkom, uvek u crnini, nosio je stara odela, malo pohabana. Sedeo je, nad Neretvom, uz kafu, sa jednom bolesnom izmučenošću, koja je volela još samo sveće i mesečinu...U životu ne videh čoveka tako stidljive čistote i žudi. Nijedna prljava reč, nijedan mesnati osmeh, nedeljama...Voleo je zemlju, a neku duboku i strasnu stidljivost imao je i u toj najdužoj ljubavi", zapazio je Crnjanski.

Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić rekao je da je Šantić pripadao književnom krugu oko mostarskog lista Zora koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem, "ukleto i tragično sapet neumoljivim patrijarhalnim nazorima za rodni Mostar, koji je retko napuštao, a i tada samo da bi mu se ubrzo vratio, pisac pesama koje su mu se nekako otrgle, jer im stihove zbog nečega zna više ljudi, nego što je onih koji znaju da ih je on ispevao".

Kostić smatra i da je mišljenje Miljenka Jergovića veoma značajno: "Njegovo (Šantićevo) srpstvo je bilo potpuno inkluzivno. Uključivalo je drukčije i različite, što iz današnje perspektive deluje gotovo pa neverovatno i nepostojeće u ovim današnjim svetovima i svetovima ovih naših današnjih raspravnih patriota".

"U mom detinjstvu, tik iznad današnje Treće beogradske gimnazije, jedna uz drugu nalazile su se dve osnovne škole: "Aleksa Šantić" i "Slobodan Princip-Seljo", po imenu rođaka jednog daleko čuvenijeg Principa. Danas tih škola više nema. Koliko znam, postoji škola sa Šantićevim imenom u Kaluđerici, ali izgleda da je Crnjanski predosećao da ćemo, poput njega i mi prodavati roditeljske kuće i dobro je što nas na svoj Dan Biblioteka SANU od tog nauma odgovara", istakao je Kostić.

Besedu o Šantiću održao je profesor Jovan Delić, a Šantićeve pesme kazivao je dramski umetnik Nebojša Kundačina.

U Biblioteci SANU postavljena je izložba posvećena Aleksi Šantiću.

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 12. jun 2018, 23:29)
Goran [neregistrovani]

Aleksa

Lepo. Hvala gospodine Vuksanovicu.