Ršum obeležio šest decenija književnog staža

U Gradskom kulturnom centru, u Užicu, gradu u kojem je Ljubivoje Ršumović završio gimnaziju, izložbom fotografija "Ljudi koje srećom srećem", iz lične arhive pesnika za decu, obeleženo je šest decenija njegovog književnog rada.

Na izloženim fotografijama - kolege po peru i Ršumovi prijatelji, s kojima je, kako kaže, radio i kao novinar, ali bio i drugar.

"Ja sam bio saradnik Duge, radio sam intervjue neke i onda sam predložio jednu rubriku - "Ljudi koje srećom srećem"; dakle, snimim čoveka, portret, a onda od njega tražim, postavim mu pitanje, neko pomalo teško, neko lakše, neko ironično da odgovori, i tako je ta serija nastala", kaže Ljubivoje Ršumović.

Zavičaj svega što je uradio i napisao bez sumnje je Ljubiš i Zlatibor, ali i Užice je bilo važna karika na putu pesnikovog uspeha.

"Ono što sam ja počeo da na Zlatiboru, počeo sam da pišem, to sam nastavio i vrlo uspešno doveo do objavljivanja – dakle u Vestima užičkim, i u Književnim novinama, pesme i od tada, od objavljivanja tri te bibliografske jedinice teče moj radni staž i moj književni staž", rekao je Ršum.

Stoga je sasvim prirodno bilo i da rukopis ratnog dnevnika pukovnika Stevana Tucovića, Dimitrijevog brata, koji je Ršumović dugo čuvao, ustupi na štampanje užičkom Istorijskom arhivu.

A da se igra sa rimama i rečima, pa i da se uči ritmu koju svaka pesma mora da ima, omiljeni dečiji pesnik počeo je, kako kaže, uz Zmajeve pesme koje je njemu i bratu majka recitovala.

"Onda sam ja počeo da izvrćem tu pesmu, pa umesto, ona kaže: kad je bože zemlju stvar'o, nije hteo prazna da bude, rekao je da se u njoj razgranaju razne rude. A ja kažem, nije majko rude! Nego šta je? Nego lude", priseća se naš sagovornik.

To dete u sebi, kaže akademik Vladeta Jerotić, Ršum je i danas sačuvao.

broj komentara 0 pošalji komentar