Kazuo Išiguro dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Engleski pisac Kazuo Išiguro dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, saopštila je Švedska akademija.

U kratkom saopštenju Švedske akademije navodi se da je Išiguro u romanima velike emocionalne snage otkrio ponor ispod našeg iluzornog osećanja povezanosti sa svetom, prenosi Beta.

Išiguro je rođen 1954. u Japanu, a u Britaniju se preselio kao dečak, 1960. godine.

Autor je osam romana i više filmskih i TV scenarija.

Britanski romanopisac i scenarista nije pominjan među favoritima za ovogodišnju Nobelovu nagradu, a uoči objavljivanja dobitnika na kladionicama su najbolje stajali kenijski pisac Ngugi va Tiongo, Japanac Haruki Murakami i kanadska književnica Margaret Atvud.

Prošle godine Nobelova nagrada za književnost dodeljena je američkom muzičaru Bobu Dilanu.

Prvu Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1901. godine francuski pisac Sili Pridom.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.

Pet romana objavljeno u Srbiji

Od osam romana koje je do sada napisao novi dobitnik Nobelove nagrade za književnost Kazuo Išiguro pet je već objavljeno kod nas, prenosi Tanjug.

Izdavačka kuća "Dereta" objavila je četiri: "Ostaci dana", "Slikar prolaznog sveta" i "Zakopan džin ", a "Plato" dva: "Ne daj mi nikada do odem i "Neutešna".

Seriju romana Kazua Išigura započela je Srpska književna zadruga koja je davne 1991. objavila njegov roman "Slikar prolaznog sveta"

Za Išigura su čuli i čitaoci koji nisu ranije čitali njegove knjige, ali bili su fascinirani filmom "Ostaci dana" koji je snimljen po ovom romanu.

"Dereta" ga je objavila tek 2009. godine kada je film već imao osam nominacija za Oskara i niz drugih manje poznatih filmskih nagrada.

U ovom romanu Išiguro je vrhunskim književnim umećem oslikao jedan svet u nestajanju, kroz sudbinu čoveka koji u ostacima dana na setno melanholičan način govori o tragici života, neostvarenoj ljubavi, dužnosti, dostojanstvu i odanosti.

S finom ironijom, i bez trunke sarkazma, Išiguro majstorski uspeva da dočara specificnost engleskog humora, prezir prema američkim novotarijama ili razmišljanja o odanosti i vernosti.

Zahvaljujući japanskom poreklu Išiguro je, sa jasnije distance, mogao da vidi i prepozna ono najkarakterističnije i najprepoznatljivije u njegovoj novoj domovini, ocena je kritičara, kao i da je film snimljen po romanu "jedan od retkih koji je uspeo savršeno da dočara magiju pisane reci".

Prvi Išigurov roman koji je stigao do srpskih čitalaca, zahvaljujući SKZ, bio je "Slikar prolaznog sveta" u kome se vratio u svoj zavičaj – Japan.

"Slikar prolaznog sveta" zahvata sve velike Išigurove teme i pripovedačke postupke: promašene živote čije se niti odmotavaju kroz sećanja, teške istorije, oklevanja, pogrešne izbore i (ne)svesno poricanje odgovornosti za sopstvene postupke i odluke, kao i nepouzdanog naratora iz prvog lica, koji s jedne strane ograničava čitaoca da stekne realniju sliku okruženja u kome se radnja romana odigrava, ali s druge produbljuje uvid u unutrašnji kompleksni i, vrlo često, ambivalentni i konfliktni svet glavnog junaka", napisao je jedan od britanskih kritičara.

Roman je osvojio "Vajtbredovu nagradu za knjigu godine" i ušao u najuži izbor za Bukera, što će Išiguru poći za rukom još tri puta u karijeri (osvojiće ga 1989. za "Ostaci dana"), svrstavajući se tako u red najuspešnijih autora od osnivanja ove prestižne svetske književne nagrade.

Išiguro se hrabro otisnuo u novi žanr naučnofantastičnim romanom "Ne daj mi nikad da odem" čija je tema "veoma snažna, opominjuća i aktuelna, na prvi pogled uznemirujuća, ali duboka emotivna" ocena je britanskog kritičara.

U romanu se prati priča o prijateljstvu, ljubavi, ljubavnom trouglu, a zapravo je to priča o ljudskom biću, njegovom smislu, njegovoj veličini. Ljupka i draga deca, junaci ovog romana, zapravo su klonovi. Čovečanstvo zatvara oči pred tim da, jednom stvoreno, na bilo koji način, ljudsko biće je deo prirode i ne može mu se oduzeti pravo na emocije, na sopstveno telo i sopstveni izbor za život, poručuje Išiguro.

Zanimljiv je i tretman stvaralaštva (poezije i slikarstva) u Išigurovoj viziji budućnosti, on umetnost i pravu ljubav smatra jedinim sredstvima da se izbegne odnosno odgodi neizbežno".

"Zakopan džin" je Išigurov prvi roman nakon desetogodišnje pauze i govori o strahotama zaborava i snazi sećanja, donosi snažnu parabolu o ljubavi, osveti i ratu.

"Retko se dešava da priče sa zmajevima i bajkolikim stvorenjima i visoka književnost idu zajedno, kao što je slučaj u "Zakopanom džinu". Jedno je sigurno, Išiguro je ostao veran sebi i svojoj nameri da nikad ne napiše dva, makar slična romana i da nas, pritom, nikada ne ostavi ravnodušnim", konstatovao je glavni urednik "Derete" Aleksandar Šurbatović koji je ovaj roman štampao i objavio 2015. godine.

Ovaj izdavač se već pripremio da ove godine objavi knjigu sa pet priča novog nobelovca "Nokturno" kao i roman "Neutešna" koji je upravo i štampao "Plato".

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 06. okt 2017, 09:05)
anonymous [neregistrovani]

U prave ruke ide Nobelova nagrada.

Osciliranje u kriterijima za dodjelu Nobelove nagrade je razumljivo i prihvatljivo. Ovaj pisac je do sada pokazao toliko kvalitetnog njiževnog stvaralaštva da bi bilo groteskno nedodeliti mu i Nobelovu nagradu.