Stvaraoci Srbije - Milica Stojadinović Srpkinja

Milica Stojadinović Srpkinja, najpoznatija je srpska pesnikinja XIX veka. Idući tragom srednjevekovne despotice Jefimije ili Eustahije Arsić, Milica je svojom pesmom, rečima Anice Savić Rebac, "stvarala predele srpske domovine".

Danas se manje govori o njenoj poeziji, koja pripada starijem pesničkom naraštaju 40-ih godina XIX veka, a više o samoj njenoj pojavi. Naime, bila je prva žena novijeg vremena koja se isključivo bavi pisanjem pesama, lepa i otresita, sveštenikova kći, sa ogromnim patriotskim nabojem, morala je u ono vreme izgledati kao pravo čudo. Čak toliko, da su ljudi sa raznih strana dolazili samo da je vide.

Rođena u sremskom selu Bukovac (1828), nadomak Novog Sada, veći deo života je provela u Vrdniku, pa je ubrzo prozvana "fruškogorskom vilom". Talentovana i neobične lepote, brzo je pronašla svoje zaštitnike i mecene. Vuk je nazivao "moja kći iz Fruške", Ljubomir P. Nenadović je veličao u svojim stihovima, Ivan Mažuranić je dolazio da je upozna, knez Mihailo joj je bio zaštitnik i odan prijatelj, u Beogradu su je pisci dočekivali kao nikoga pre toga, a nadaleko su slavne Njegoševe reči: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto knjeginje Crnoj Gori!"

Ipak, njen veliki nacionalni zanos, često joj je donosio nevolje. Tako je već u nemačkoj školi u Varadinu bila suočena sa posprdnim odnosom prema njenoj naciji, čak i od njene učiteljice, inače odrođene Srpkinje: "Ti si vrlo darovita, šteta što si od racke porodice!" A kad je jedna Nemica upitala: "Zar ste i vi Cigani imali svoga cara?" -odgovorila je: "Zar nije dosta što je moj narod izgubio svoju samostalnost? Dvostruk je bol što je izgubio poštovanje sveta. Ja se ponosim svojom narodnošću".

Ugledajući se napodvige Jovanke Orleanke želela je, revolucionarne 1848., kada su Vojvodinom besneli sukobi, da pođe na ratište i s gitarom u ruci da ustanicimapeva junačke pesme. Kasnije, 1862, došla je u Beograd dok je još trajalo bombardovanje. Ti njeni tekstovi danas se smatraju prvim primerom "žene ratnog dopisnika".

Kada je reč o njenom književnom radu, objavljivala je u mnogim časopisima: "Vojvođanki", "Fruškogorki", "Šumadinki", "Danici", "Putniku", "Komarcu" i smatrala se "biserom" srpske književnosti. Iako njena rodoljubiva poezija ne može biti posebno atraktivna savremenom čitaocu,treba istaći da je ta poezija bila kopča koja je spajala savremeno evropsko pesništvo sa tadašnjom srpskom književnošću. Kad god njeni stihovi bivaju intimniji, postaju kvalitetniji, pa se danas može govoriti o ovoj pesnikinji kao o osnovi srpskog sentimentalizma.

Ipak, najveće književno bogatstvo danas predstavlja njen lirski dnevnik "U Fruškoj Gori 1854", svojevrsnazbirka različitih književnih materijala: lirskih zapisa, prepiski, prevoda stranih pisaca, srpskih narodnih pesama, vračanja i narodnih običaja.

Od prepiske su naročito poznate one sa Vukom, Njegošem, ali i Vukovom kćerkom Minom, njenom dragom prijateljicom. Takođe je značajna njena prepiska sa austrijskim pesnikom Ludvigom Augustom fon Franklom, koji je i u svojoj starosti sačuvao vernu i potresnu sliku svoje prijateljice: "...Upoznao sam je u kući apostola srpskog naroda, učenoga Vuka Stefanovića Karadžića(...) Njena figura je bila uočljiva: srednje visine sa izrazitim jasnim oblicima, sa bledim kao u Bogorodice licem, sa čelom natkriljenim mrkom kosom. Velike crne oči gledahu s mirnoćom koja kao da ne beše s ovoga sveta (...) Crte bi joj oživele samo kad bi govorila o svom zavičaju, o lepoti Fruške Gore..."

Njena jedina ljubav bio je Ljubomir Nenadović. Za nju je on bio najveći srpski pesnik i često je s njim provodila vreme. Ipak, čak i onda kada su njena osećanja bila vidljiva, čak i pored Vukovog pregnuća da ih spoji, Milica nikada nije htela da prizna svoju ljubav. I on i ona, jedno drugom velika čežnja i velika seta, ostali su sami do kraja života.

Milica je umrla u Beogradu 1878, potpuno zaboravljena i u krajnjoj bedi. Tek 1912. godine, u Vrdniku će joj, kraj tamošnjeg manastira, biti postavljen spomenik. Danas se, Milici u čast, svakog oktobra održava pesnička svečanost "Milici u pohode", a u okviru programa se, od 1994. godine, dodeljuje prestižna književna nagrada koja nosi njeno ime.

broj komentara 1 pošalji komentar
(subota, 31. okt 2015, 18:22) - ,,'' [neregistrovani]

Фрушкогорскoј Вили

,,Племенита красна душо,
хвала ти на труду твом.
Ти ћеш остат' вечно мила
у јуначком роду свом.''

Светолик Лазаревић

_________

Вечна Јој је Слава и Хвала!

][
][