Stvaraoci Srbije – Kosta Cukić

Tvorac srpske monete, dr Kosta Cukić, rođen je kao Konstantin – Kosta Lazarević Cukić u Kraljevu 1826. godine. Bio je priznati ekonomista, profesor Liceja i ministar finansija i prosvete u vladi Mihaila Obrenovića.

Osnovnu školu je završio u Kraljevu i Kruševcu, nižu gimnaziju u Kragujevcu. Studije je započeo u Beču a zatim prešao u Hajdelberg, gde je i doktorirao i stekao titulu doktora filozofije. Po završetku studija vratio se u Srbiju 1848. godine i postao profesor Pravnog fakulteta Liceja u Beogradu. 

Kao profesor predavao je četiri predmeta׃ političku ekonomiju, finansije, nauku o trgovini i ekonomsku politiku. Nakon tri godine profesure postavljen je za rektora. Radeći kao profesor bez odgovarajućeg udžbenika piše prvi udžbenik iz ekonomije u tri toma pod nazivom Državna ekonomija.

Prvi deo udžbenika objavio je 1851. pod nazivom Narodna ekonomija, treći deo Finansije 1853. a drugi deo Ekonomska policija tek 1862, kada je već bio minister finansija.

Pripadao je najužem krugu poverenika kneza Mihaila Obrenovića. Kada je knez Mihailo formirao vladu, u kabinetu Ilije Garašanina postao je minister finansija kao najbolji ekonomski stručnjak. Tome je dodata i funkcija ministra prosvete. Ove funkcije je obavljao od 1861. do 1868.

Smatra se da je Kosta Cukić udario temelje finansijskom sistemu Kneževine Srbije. Unapredio je tadašnju primitivnu Srbiju, izvršio reforme poreza i znatno povećao državni budžet. Formirao je Upravu fondova, prvu kreditnu instituciju u zemlji, 1862. i ona se smatra pretečom srpske Narodne banke. Zaslužan je za uspostavljanje monetarnog sistema Kneževine Srbije.

U to doba u Srbiji su postojale čak 43 različite vrste stranog novca u opticaju. Njegovi napori na uspostavljanju srpske valute krunisani su donošenjem Zakona o kovanju srpske monete, koji je potpisao knez Mihailo Obrenović 1868. godine. Tada je u Srbiji počelo kovanje srpskog bakarnog novca u apoenima 1, 5 i 10 para sa likom kneza Mihaila na aversu i godinom proizvodnje 1868, krunom i oznakom apoena na drugoj strani.

Prvobitni predlog bio je da se nacionalna moneta zove srbljak, ali je u Skupštini 1873. usvojen naziv dinar. Tako su Cukićevi napori uspostavljanjem nacionalne valute urodili plodom. Posle pet godina srpski dinar je dobio i zlatnu podlogu.

Kao ministar prosvete pretvorio je Licej u Veliku školu sa tri fakulteta. Reformisao je osnovne škole, gimnazije i bogosloviju, osnovao je realku i višu žensku školu. Unapredio je školske programe i više mesta dao prirodnim i tehničkim naukama. Uveo je u srednje škole muzičko i likovno obrazovanje. Društvo srpske slovesnosti, koje je knez Mihailo ukinuo 27. januara 1846. godine, na predlog Koste Cukića ponovo je osnovano pod novim imenom – Srpsko učeno društvo.

"I posle njega Srbija je imala ministara finansija, ljudi revnosnih i rodoljubivih. Svaki je od njih po nešto otadžbini i opštoj stvari privredio. Ali u velikoj celini i u pravoj istini sve do poslednjeg vremena, svi smo mi više ili manje tek samo plevili na finansijskoj njivi koju je raskrčio, duboko poorao, zdravim semenom i znojem poštenog lica zasejao Kosta Cukić...", zapisao je 1885, šest godina posle Cukićeve smrti, Čedomilj Mijatović, književnik i takođe ministar finansija Srbije.

broj komentara 0 pošalji komentar