Stvaraoci Srbije – Luka Ćelović

Luka Ćelović – najveći dobrotvor Beogradskog univerziteta, veletrgovac, rentijer, finansijer, jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Srbiji početkom 20. veka poreklom iz Hercegovine.

Rođen je 31. oktobra 1854. godine u selu Pridvorci kod Trebinja. O ranom detinjstvu i porodici Luke Ćelovića ne postoji puno podataka osim nekih pisanih dokumenata iz 1689. godine po kojima porodica potiče verovatno iz Rasina i okoline.

Poznato je da je rano počeo da se bavi trgovačkim zanatom, a sve do 1871. godine radio je kao šegrt u trgovačkoj radnji Jovana Pištalića u Banja Luci nakon čega je prešao u Brčko kod strica Jovana Ćelovića.

Sa osamnaest godina, tačnije 1872. godine, odlazi u Beograd gde na preporuku Nićifora Dučića počinje da radi kao šegrt u galanterijskoj radnji Petra Radosavljevića i Mite Ignjatovića. Nakon izbijanja Bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. godine, poznat pod nazivom "Navesinjska puška", vraća se u Hercegovinu kao dobrovoljac, a učestvovao je i u Srpsko-turskim ratovima 1876. i 1877-1878. godine. Posle ratova započeo je samostalnu trgovinu domaćim proizvodima u čemu je vrlo brzo postigao veliki uspeh.

Godine 1883. postao je član upravnog odbora Beogradske zadruge koja je osnovana u jesen 1882. kao "Zavod za udeonice" namenjena malim i srednjim trgovcima, zanatlijama i činovnicima. Luka Ćelović bio je jedan od osnivača i među prvim ulagačima Zadruge, a od 1887. godine pa sve do smrti bio je i njen predsednik. Posle Prvog svetskog rata Beogradska zadruga je otvorila svoje filijale u Skoplju i Zadru.

Shvatajući veliki značaj banaka za privredni razvoj zemlje februara 1912. godine izabran je za člana Upravnog odbora Narodne banke Srbije. Za vreme Prvog svetskog rata zajedno sa drugim dobrotvorima Beogradskog univerziteta, Đorđem Vajfertom i Markom Stanojevićem, kao i drugim članovima Upravnog odbora Narodne banke, pratio je trezor od Kruševca preko Soluna do Marseja gde je bila smeštena i imovina Beogradske zadruge koja je na taj način i sačuvana za vreme rata. Trezor Narodne banke Srbije i imovina Beogradske zadruge vraćeni su u Beograd, u pratnji Luke Ćelovića i drugih članova Upravnog odbora, februara 1919. O ovome je pisano u dnevnom listu Vreme početkom 1929. godine.

Velika zasluga Luke Ćelovića je i što je deo Savamale od Javorske ulice do Železničke stanice uređen po uzoru na velike evropske gradove. U zapuštenom, „poplavljenom" delu Savamale podigao je 1903. godine svoju porodičnu kuću, a nakon dobijanja dozvole od Beogradske opštine na svom imanju podigao je i pravi evropski park. Svoje imanje testamentom je ostavio Beogradskom univerzitetu koje je tada iznosilo preko 50 miliona dinara.

Bio je jedan od članova Glavnog odbora četničke organizacije osnovane 1902. godine. Četnička organizacija osnovana je radi pokretanja akcija za oslobođenje Južne Srbije i Makedonije. Odbor je prikupljao novac za opremanje čete i svi članovi odbora su iz svojih ličnih sredstava učestvovali u tome. Odbor se po potrebi sastajao u kući Luke Ćelovića koja je bila najpogodnija za ovakve sastanke budući da je Luka živeo sam, bez rodbine i posluge. O ovome je pisano u Beogradskim opštinskim novinama 1939. godine.

Osnovao je "Zadužbinu Luke Ćelovića - Trebinjca" 1926. godine. Prema Osnovnom pismu o osnivanju Zadužbine koje je sastavio sam Luka Ćelović nakon njegove smrti Zadužbinom je ostao da rukovodi Odbor sastavljen od rektora, koji je i predsednik Odbora, prorektora, dekana i prodekana svih fakulteta Beogradskog univerziteta. O Svetom Savi 1927. godine Luka Ćelović osniva "Fond Luke Ćelovića - Trebinjca" u korist Akademskog pevačkog društva "Obilić". Umro je u Beogradu 15. avgusta 1929. godine. O njegovoj smrti i sahrani pisano je u dnevnom listu Vreme.

O Luki Ćeloviću, kao trgovcu i dobrotvoru, pisano je u srpskim novinama i listovima (Vreme i Pravda) koji su izlazili krajem 19. i početkom 20. veka, a koji su deo fonda Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković". Ovaj korpus novina i listova digitalizovan je u okviru projekta "Europeana Newspapers" (2012-2015) u kome je Univerzitetska biblioteka bila punopravni partner.

broj komentara 6 pošalji komentar
(nedelja, 17. mar 2019, 17:29) - Damjan [neregistrovani]

dodatak tekstu

Tekst je vrlo informativan...ali,hocu da dodam i jedan manje poznati zaduzbinarski dodatak,kojega u tekstu nema...Radi se o Bolnici u mestu RISAN,Boka Kotorska,gde postoji bolnica za kostane bolesti,zaduzbina Luke Ćelovica.

(subota, 03. okt 2015, 14:18) - Мил. И. Ћевић [neregistrovani]

Лука Ћеловић Требињац

Лука Ћеловић Требињац је завештао Београдском универзитету вреднији иметак од Алфреда Нобела.
И поред тога ниједан амфитетар Београдског универзитета, ниједна улица, ниједан трг у Београду не носи име Луке Ћеловић Требињца. Зар то није велика наша срамота и грех. Не сме се оклевати. Његову задужбину треба што пре обновити, ревитализовти и поверити је управи Универзитета, као што је то велики српски добротвор - Лука Ћеловић Требињац прдвидео.

(subota, 03. okt 2015, 11:39) - anonymous [neregistrovani]

Галерија стваралаца Србије!

Овакве и друге изложбе да гостују по градовима Србије и шире, да се сви мало боље упознамо о стварним заслужним грађанима кои су допринели развоју Српског друштва.

Велики је Ћеловић,свака му част!,..... а данашњи привредници и сви ми треба да се угледам на овакве људе који су несебично давали !

Обновити задужбинарство, и старе задужбине, да имају функцију за које су и направљене.

(subota, 03. okt 2015, 10:37) - Dragan Stanković - Stane [neregistrovani]

Hvala Ti, Luka

Stidim se da o ovom čoveku nisam ništa znao do ovog teksta. Beogradski Univerzitet bi sasvim drugojačiju istoriju imao da nije bilo Luke i njemu sličnih.. Bez formalne škole koja se nigde ne spominje, on je brzo shvatio da njegovo veliko bogatstvo nije samo njegovo, nego i Srba koji su učestvovali u njegovom stvaranju. Znao je dobro ko je sve stvarao profit. Kako bi današnjoj Srbiji bilo bolje kada bi tajkuni imali isto takvo shvatanje. Medjutim, oni misle, iskreno, da sve što glasi u njihovo ime oni sami stvorili. Džabe im diplome, koje su često pošteno kupili za "svoje" novce.
Luka, hvala Ti dok postoje Srbi!

(subota, 03. okt 2015, 10:00) - Лучо Русофил [neregistrovani]

Нека Лука вечно живи у нама Србима

Нажалост мало се пише спомиње и учи о валиким Србима као наш Лука.

(subota, 03. okt 2015, 08:24) - anonymous [neregistrovani]

Одличан текст

Никада до сада нисам чуо за овог племенитог господина. Ми Срби веома слабо познајемо своју историју. Када сам ја ишао у школу, школе су биле много боље него ове данас, али смо из историје углавном учили пропаганду о Титу. Живело се тада много боље, било је много срећних људи, али се историја Србије није учила.