Heroine duha – Marija Maga Magazinović

Da je danas živa, Marija Maga Magazinović sasvim sigurno bi bila glavna urednica rubrike Heroine duha. Kome bi se taj zadatak poverio ako ne ženi koja je uređivala prvu rubriku na ovim prostorima posvećenu ženama - Ženski svet, i to kao prva žena novinarstva u tada tek osnovanoj "Politici". Osim toga, Marija Magazinović bila je prva žena sa diplomom Filozofskog Fakulteta i prva bibliotekarka u Srbiji.

O tome koliki je presedan bio da jedna žena bude zaposlena u nekoj uglednoj ustanovi govori i članak iz nedeljnika Vreme.

Svakako jedna od najznačajnijih žena svoga vremena: napredna, slobodoumna i obrazovana, ženama u Srbiji prokrčila je put u mnogim oblastima. Baletsku umetnost usavršavala je u Beču, a glumu je pohađala kod čuvenog Maksa Rajnharta. Pripadala je umetničkim i intelektualnim krugovima koji su Beogradu otvarali evropski duhovni put.

Put Mage Magazinović (1882, Užice – 1968, Beograd) nije bio nimalo lak. Kao dete nemirnog duha, sa svojom siromašnom porodicom dolazi u Beograd 1896, kada joj otac dobija posao terzije u Narodnom pozorištu.

Zahvaljujući očevom poslu, Maga ima priliku da besplatno posećuje predstave Narodnog pozorišta. U to vreme, i sama igra i peva u Kulturno-umetničkom društvu "Obilić" negujući ljubav prema glumi i plesu kojoj će ostati verna do kraja života.

Prvi uspeh i prvi Magin korak u mnogim borbama za žensku ravnopravnost i modernizaciju Srbije desio se 1904. godine, kada je uspela da se izbori za prava žena na ravnopravno univerzitetsko obrazovanje, zahtevajući da se i devojkama omogući da diplomiraju na Filozofskom fakultetu umesto da samo fakultativno slušaju predavanja.

O toj pobedi piše u svojoj autobiografskoj knjizi Moj život.

"Moja borbenost bunila se protiv takvog stanja. Ideš uredno na predavanja, radiš revnosno, često savesnije od mnogih redovnih slušalaca, a ovamo nikakva prava, kao kakvi pastorčići! ...Zašto da nam ne daju indeks, pa neka na njemu piše ono vanredni slušalac! ...To je bio prvi korak u mojoj borbi za ženska prava – za feminizam. Ali je većina vanrednih studentkinja, po navici i liniji najmanjeg otpora, i dalje polagala ispit u vidu kolokvijuma", napisala je Maga u svojoj knjizi.

Pored prava na obrazovanje, zalagala se i za prava žena na zaposlenje van kuće, a osnovala je i Klub studentkinja koje su aktivno prevodile filozofske tekstove poznatih feministkinja i socijalistkinja tog vremena, između ostalih i Klare Cetkin. Kasnije će tekstovi Mage Magazinović u kojima se bavi ovim pitanjima i zalaže za ravnopravnost u obrazovanju biti objavljivani u Prosvetnom glasniku.

Prekretna godina u životu Mage Magazinović je 1909. kada odlazi u Minhen sa namerom da tamo doktorira. Međutim, u toku boravka u Nemačkoj tu nameru je nadvladala ljubav prema teatru i plesu. Maga pohađa u Minhenu, a kasnije i u Berlinu mnogobrojne kurseve plesa i glume. Pohađa i školu Maksa Rajharta, čuvenog reformatora pozorišta i plesa, čoveka koji je vodio plesnu školu Isidore Dankan.

Sa svime što je naučila, Maga se nakon četiri godine boravka u Nemačkoj vraća u Srbiju odlučna u nameri da modernizuje ples i umetnost, ali i školstvo uopšte.

Zadatak koji u zemlji osiromašenoj i razorenoj ratovima i još uvek gluvoj za moderne tokove umetnosti neće biti nimalo lak. No, Marija se znala vrlo dobro i nadasve mudro nositi sa preprekama na koje je znala da će naići.

Znala je tačno na koji način i u kolikoj meri da tadašnjem još uvek prilično tradicionalnom društvu plasira moderne tekovine, kako one ne bi bile odbačene kao novotarije sa Zapada.

Trudila se da sopstvenim ponašanjem ne ugrozi ono na čemu je radila i da polako, ali uporno i odlučno ostvaruje svoje namere, obezbeđujući time mnoga prava i slobode koje danas imamo, a koje možda uzimamo zdravo za gotovo, zaboravljajući da se za njih neko pre nas svojim napornim zalaganjem i stvaralaštvom izborio.

broj komentara 0 pošalji komentar