Hag, odbačen Šešeljev zahtev za žalbu

Šešelj je tražio pravo na žalbu i određivanje roka za žalbu, s obzirom da mu je drugostepenom presudom preinačena prvostepena oslobađajuća presuda u osuđujuću.

Međutim, za razliku od domaćeg pravnog sistema i sistema većine država sveta, Statut i sudska praksa mehanizma ne poznaju žalbu u trećem stepenu, čak i u slučaju da je prvostepena presuda preinačena na štetu okrivljenog.

U obrazloženju žalbenog veća, kojim presedava sudija Teodor Meron, napominje se da Statut Mehanizma omogućava reviziju presude - pod određenim uslovima, kao što je to bilo u slučaju protiv Veselina Šljivančanina, koji je prikazao da je njegova drugostepena presuda bila neodrživa. 

Prema stavu žalbeniog veća Šešelj je svoje argumente iz zahteva ograničio na traženje prava na žalbu, bez obrazloženja nedostataka i grešaka u postojećoj presudi, zbog čega je njegov zahtev odbijen.

Sudsko veće sudije Teodora Merona, nekadašnjeg predsednika Haškog tribunala, drugostepenom presudom u aprilu ove godine preinačilo je prvostepenu oslobađajuću presudu kojom je lider radikala u martu 2016. godine bio oslobođen od svih optužbi haškog tužilaštva.

Šešelj je proglašen krivim po tri od devet tačka optužnice.

Pošto se u kaznu uračunava vreme provedeno u pritvoru, Šešelj neće služiti izrečenu kaznu u zatvoru.

Šešelj je u pritvorskoj jedinici Haškog trinunala proveo skoro 12 godina, od febraura 2003. godine kada se dobrovoljno predao tribunalu, do sredine novembra 2014. godine.

Za to vreme nije tražio ukidanje pritvora niti je garancije nijedne vlade Srbije da će biti dostupan tribunalu.

Sačekao je da sudsko veće samo odluči da mu ukine pritvor, a to do toga je došlo pošto mu se pogoršalo zdravstveno stanje u pritvoru haškog tribunala.

Šešelj se tokom postupka pred Trubunalom branio sam, bez advokata ili "prijatelja suda".