Obradović: Srbija ostaje posvećena saradnji s Hagom

Saša Obradović je, govoreći na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj radu Haškog tribunala i tužilaštva u proteklih šest meseci i saradnji Srbije sa tim Sudom, obrazložio odluku Višeg suda u Beogradu prema kojoj nisu ispunjeni zakonski uslovi za postupanje po nalogu Tribunala za hapšenje i izručenje Petra Jojića, Vjerice Radeta i Jove Ostojića, optuženih za nepoštovanje tog suda u postupku koji se u Hagu vodi protiv lidera Srpske radikalne strane Vojislava Šešelja.

Obradović je ukazao da je nalog za hapšenje izdat dva meseca nakon puštanja Šešelja na privremenu slobodu (u januaru 2015. godine), i da je srpska vlada zbog rizika po nacionalnu bezbednost, imajući u vidu sve relevantne okolnosti i analize, procenila da ispunjenje naloga Tribunala treba da se odloži.

U tom kontekstu je podsetio na slučaj Ševketa Kabašija, koji se pred sudom pojavio tek četiri godine nakon što je Tribunal izdao nalog za njegovo hapšenje.

Podsetio je i da je srpska vlada predlagala da se protiv okrivljenih radikala postupak sprovede pred domaćim pravosuđem, što je Tribunal odbio.

Kada je Vlada odlučila da nastavi sa postupanjem po nalogu, Ministarstvo pravde je prosledilo slučaj Višem sudu, koji je prema Zakonu o saradnji s Haškim tribunalom nadležan da odluči da li su ispunjeni uslovi za izručenje, ukazao je Obradović.

Viši sud u Beogradu je, kako je naveo, prvi put u istoriji saradnje Srbije sa Tribunalom, 18. maja zaključio da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i izručenje okrivljenih radikala, jer Zakon o saradnji s Hagom utvrđuje obavezu Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, a ne i zbog nepoštovanja suda.

U tom kontekstu, Obradović je podsetio Savet bezbednosti i na dopis Ambasade Francuske u Hagu upućen Tribunalu 27. decembra 2011, kojim je odbijeno izručenje nekadašnje portparolke Haškog tužilaštva Florans Artman, optužene za nepoštovanje suda, što je slučaj i s radikalima.

"Francuska nema pravni osnov na raspolaganju koji bi joj omogućio da postupi po zahtevu za hapšenje gospođe Florans Artman i njeno prebacivanje u Tribunal", navodi se u tom dopisu koji je citirao Obradović.

Prema njegovim rečima, odluka srpskog suda ni na koji način ne isključuje odlučnost Srbije da nastavi da sarađuje sa Tribunalom na najaktivniji način.

"Mi ne smemo da budemo obeshrabreni u našim naporima koji treba da dovedu do pomirenja i saradnje, a to obuhvata i suđenja pred domaćim sudovima onima koji su odgovorni za zločine. Žrtve neće biti zaboravljene i ne sme se dozvoliti da se zločini ponove", rekao je Obradović.

Takođe, podsetio je da je Vlada Srbije postupila po nalozima za hapšenje dvojice optuženih pred Tribunalom Jovice Stanišića i Franka Simatovića, kojima je ukinuta prvostepena oslobađajuća presuda tog suda.

To su bili prvi nalozi za hapšenje od vremena hapšenja poslednjih optuženih Ratka Maldića i Gorana Hadžića, napomenuo je Obradović konstatujući da se te važne informacije nisu našle u izveštaju glavnog tužioca Tribunala.

Specijalni predstavnik Vlade Srbije obavestio je Savet bezbednosti da je Srbija nedavno usvojila i Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina koja je usmerena na jačanje efikasnosti domaćih procesa za ratne zločine i promociju regionalne saranje u toj osetljivoj oblasti.

"To je odraz posvećenosti moje vlade na odgovornost za osnovne međunarodne zločine, bez obzira na nacionalni, etnički ili verski status počinioca ili žrtve", naveo je Obradović i napomenuo da Srbija s pravom očekuje da i ostale države bivše Jugoslavije imaju iste ciljeve i da deluju u skladu sa principima međunarodnog humanitarnog prava.

U tom smislu Obradović je Savet bezbednosti podsetio da je Hrvatska donela samo jednu pravosnažnu presudu za zločine nad Srbima izvršene u akciji "Oluja" 1995, uprkos tome što su i Haški tribunal i Međunarodni sud pravde našli da su nad srpskim civilnim stanovništvom vršena ubistava, dela protiv čovečnosti i okrutno postupanje tokom i nakon operacije "Oluja".

Osim toga, ukazao je i na pokušaje Hrvatske da utvrdi nekažnjivost za svoje državljane kada su u pitanju ratni zločini, a što je u svom izveštaju potvrdio i haški tužilac.

Povodom kritika upućenih na neizbor novog tužioca za ratne zločine u Srbiji, Obradović je naveo da je u toku novi krug izbora, dok u međuvremenu srpsko tužilaštvo za ratne zločine nastavlja da bude u potpunosti operativno pod vođstvom prvog zamenika tužioca.

Ukazao je da je u Srbiji od početka 2016. godine potvrđeno osam optužnica protiv 15 optuženih za ratne zločine, što znači da će uskoro početi suđenja.

Ađus razočaran

Predsednik Tribunala u Hagu Karmel Ađus izrazio je razočaranje nedavnim odlukama Suda u Beogradu da ne izruči troje radikala i naglasio da Srbija ima obavezu da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.

"To je ozbiljan korak unazad kada je u pitanju saradnja sa Tribunalom i neprihvatljivo nepoštovanje prvenstva zakona Tribunala nad domaćim zakonima Srbije", rekao je Ađus na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Naveo je da su pred Tribunalom u toku još dva prvostepena i dva žalbena postupka, a da nerešeno pitanje ostaje postupak za nepoštovanje suda s obzirom na to da nalozi za hapšenje troje optuženih iz Srbije nisu izvršeni više od 16 meseci.

Prema njegovim rečima, Republika Srbija je dužna da u potpunosti sarađuje s Međunarodnim sudom u skladu s rezolucijama Saveta bezbednosti i Statutom Međunarodnog suda, kojima je utvrđen primat nad nacionalnim zakonom Srbije.

"To znači da Srbija ima obavezu da preduzme sve neophodne mere kako bi sprovela i odredbe rezolucija Saveta bezbednosti i odredbe Statuta, uključujući i obavezu da postupa u skladu sa zahtevima za pomoć i nalozima koje je izdalo Pretresno veće", ukazao je Ađus.

Ocenio je da ometanje sprovođenja pravde potkopava "integritet celog našeg sistema", ali je izrazio nadu da se može pronaći rešenje kojim će se obezbediti postupanje u skladu s obavezama.

MKSJ je, kako je rekao, odlučan da zajedno sa Savetom bezbednosti UN obezbedi efikasno i uredno okončanje rada do kraja 2017.

"Moramo i nastavićemo da se borimo protiv kulture nekažnjivosti i za pozivanje na odgovornost i sprovođenje pravde", rekao je Ađus.

Bramerc: Srbija skrenula sa puta saradnje

Tužilac Serž Bramerc rekao je da kancelarija Tužilaštva žali što je "Srbija skrenula sa puta pune saradnje".

Ponavljajući stav predsednika Tribunala, Bramerc je obavestio SB UN da Srbija nije uspela da za godinu i po postupi po nalozima za hapšenje Tribunala za tri lica.

Istakao je da u ovoj konačnoj fazi rada Tribunala, saradnja država ostaje ključna u cilju okončanja mandata suda.

Bramerc je ocenio da pozitivan trend u regionalnoj saradnji povodom ratnih zločina jenjava.

"Previše političara i javnih ličnosti demantuje već uspostavljene istine, raspirujući etničke tenzije i ponavljajući nacionalističke slogane prošlosti", rekao je Bramerc.

Prema njegovim rečima, dok je primetna pozitivna tendencija kada je reč o nacionalnim sudovima za ratne zločine i regionalnoj saradnji, politička situacija u regionu kreće se u suprotnom smeru.

Meron predstavio izveštaj Savetu bezbednosti UN

Predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS), sudija Teodor Meron kazao je da je Mehanizam u izveštajnom periodu preuzeo nadležnost nad ponovnim suđenjem u postupku protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, kao i nad žalbenim postupcima u predmetima protiv Radovana Karadžića i Vojislava Šešelja.

Meron se danas obratio Savetu bezbednosti kako bi predstavio najnoviji polugodišnji izveštaj o napretku ostvarenom u radu Mehanizma.

On je dodao da su osim toga, tokom ovog izveštajnog perioda, sudije Mehanizma izdale gotovo 200 odluka i naloga po raznim pitanjima, od zahteva za pružanje pomoći nacionalnim pravosudnim vlastima do podnesaka s navodima o nepoštovanju suda, saopšteno je iz Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS).

Meron je naglasio da sudije obavljaju svoj rad sa udaljenih lokacija širom sveta “pažljivo i marljivo, ispunjavajući najviše moguće standarde.

Predsednik Meron je dodao da je značajan napredak ostvaren u još nekoliko sfera rada Mehanizma, uključujući kontinuirani prenos spisa MKSR i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju na Mehanizam, olakšavanje pristupa tim spisima kao i unapređenje procesa u vezi sa pružanjem podrške nacionalnim pravosudnim sistemima.

Meron je takođe izrazio zahvalnost Vladi Holandije, istakavši da je u Holandiji usvojen zakon koji pruža nacionalnu zakonsku osnovu za sprovođenje odredbi Sporazuma o sedištu suda u toj zemlji i da se očekuje da i sam taj Sporazum uskoro stupi na snagu.

"Ovom Savetu obećavam da ćemo nastaviti da sažimamo i formulišemo najbolju praksu, da uvodimo inovacije gde god je to moguće i nastojimo da ostvarimo sve veću efikasnost, a da pritom nećemo nikada zaboraviti našu temeljnu ulogu suda, niti užasna zverstva koja su dovela do našeg osnivanja", rekao je Meron.

"Uveren sam da će, postupajući tako, Mehanizam, ne samo ispuniti svoje obaveze prema međunarodnim sudovima koji su mu prethodnici, pogođenim zajednicama u Ruandi i na prostoru bivše Jugoslavije, hrabrim žrtvama i svedocima, kao i prema ovom Savetu, već da će to učiniti u skladu s najvišim mogućim standardima“, zaključio je on.