Da li je vanredno stanje usporilo radove na najzahtevnijoj deonici pruge Beograd – Novi Sad

Proleće je trebalo da donese intenziviranje radova na izgradnji deonice brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada, jer je još u februaru bilo urađeno više od polovine planiranih radova na celoj deonici. Najizazovniji delovi, vijadukt i tunel, bili su već 80 odsto gotovi, a izgrađeno je i 35 kilometara koloseka. Da li je vanredno stanje usporilo radove i kako se radilo u tim uslovima, ali i o daljim planovima za RTS govori Mansurbek Sultanov, direktor "RŽD Internešenel" u Srbiji.

Mansurbek Sultanov je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da se radovi na izgradnji deonice brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada odvijaju po planu, a da u nekim delovima radovi idu i pre dinamike izvođenja radova.

"Vijadukt je završen 97 odsto. On ima 118 rasponskih konstrukcija od kojih je 112 urađeno", rekao je Sultanov i dodao da će radovi biti završeni u roku – do septembra 2021. godine.

Prema njegovim rečima, najviše poteškoća u izgradnji zadavala je unikatna geologija terena.

Gost Jutarnjeg programa potvrdio je da će brzina kojom će se vozovi kretati ovom deonicom iznositi do 200 kilometara na sat.

Govoreći o izgradnji novog modernog Dispečerskog centra navodi da će on biti jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope.

"Dobili smo zeleno svetlo, napravili ugovor i krenuli sa projektovanjem. Dispečerski centar će pokrivati 2.000 kilometara najvažnijih železničkih pruga, oko 500 objekata, 150 stanica, 1.500 kilometara optičke mreže", objašnjava Sultanov.

Dodaje da je zadatak potpuna digitalizacija.

Navodi da je po nalogu predsednika Srbije i pod patronatom Zorane Mihajlović organizovana poseta stručnjaka iz Srbije Rusiji kako bi videli kako funkcionišu četiri najveća dispečerska centra u Evroaziji.

Ističe da saobraćajna mreža predstavlja ogledalo jedne zemlje.

"Bilo ko da dolazi u zemlju prvo vidi u zavisnosti kojim je prevozom došao – pistu, aerodrom, terminal, i železničku stanicu. Ovo jeste lice zemlje", ističe Sultanov.

Objašnjava da su se radovi uz posebne dozvole odvijali i tokom pandemije koronavirusa.

"Uz poštovanje svih mera, nastavili smo rad. Radilo se i vikendom, bilo je između 800 i 1.000 radnika, dobili smo i dozvolu za kretanje, naš tempo rada nije pao", navodi Sultanov.

Dodaje da su se tokom pandemije susretali sa problemom prilikom nabavke materijala, ali da su ga rešavali tako što su koristili postojeće zalihe.