Anketa Nemačko-srpske privredne komore: Bolja poslovna klima, problem i dalje pravna sigurnost

Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) sprovela je, po četrnaesti put, istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među svojim kompanijama članicama.

Ambasador Nemačke Tomas Šib rekao je da je, kada je on stupio na dužnost u Srbiji prošle jeseni, u nemačkim firmama radilo 48.000 radnika a da je danas taj broj gotovo 60.000 ljudi.

Samo taj podatak bio bi jasan odgovor na pitanje - da li je Srbija poželjna destinacija nemačkim kompanijama. Zbog čega - Nemačko-privredna komora pitala je one koje već posluju u Srbiji.

"Zadovoljne su učinkom zaposlenih, njihovim kvalifikacijama, spremnošću, volji za rad i obrazovanjem", objašnjava predsednik Nemačko-srpske privredne komore i direktor Hemofarma Ronald Zelinger.

Pozitivne ocene dovele su u Srbiju gotovo 400 nemačkih firmi, poslednju pre dva dana MTU koja proizvodi i popravlja avio motore. O problemima govore one koje su se već odomaćile. Loše ocenjuju borbu protiv korupcije, poreski sistem, pravnu sigurnost, transparentnost, javnu upravu.

"Digitalizacija, koja je važna za transparentnost i brzinu, u zastoju je. Za osam godina u Srbiji, navikao sam na to, ali svake godine kada moramo da produžimo radne dozvole, na šaltere idemo sa gomilom papira. To bi moglo i moralo da bude lakše", rekao je Zelinger.

Ipak, gotovo 90 odsto anketiranih firmi ponovo bi investirale u Srbiji. Da bi takvo raspoloženje bilo dugoročno imperativ su dalje reforme - saglasni su sagovornici.

"Srbija se mora okrenuti konceptu nove industrijalizacije, jer to vidimo iz iskustva zemalja sveta koje se brzo razvijaju. Industrijalizacija je proces koji zahteva velika sredstva, znanja, iskustva, istraživanja, analiziranje tražnje, da vidimo šta možemo da plasiramo", naglašava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Industrijalizacija nezamisliva bez stručne radne snage 

Kod dugoročnih predviđanja stiglo se i do onog koji je nedavno dala Svetska banka.

"Svetska banka vidi potencijal od celih sedam posto za rast, ali samo ako se nastave strukturne reforme, a privatni sektor bude jači motor rasta.To je takođe nešto što je ohrabrujuće, nadamo se da će taj potencijal biti iskorišćen", rekao je ambasador Šib.

"Potencijal rasta privrede je negde oko pet posto. Čini mi se da se Svetska banka malo zaletela kada je rekla sedam odsto, da je ona to gledala istočnu Aziju i slične zemlje. Pet posto je jako visoka stopa rasta za Srbiju i to je ono što smo u našim analizama i pokazali da bi bilo moguće", smatra predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Prvi put među uslovima poslovanja je i dualno obrazovanje - sistem koji je u srpske škole ušao preko projekta nemačkog GIZ-a.

"Inženjeri jesu važni, ali u preduzećima moraju da rade ljudi koji mogu da realizuju ono što inženjeri smisle. Bez snažne i stručne radne snage industrijalizacija je nezamisliva, i zato je to jedan od naših interesa, zato tako snažno sarađujemo na uspostavljanju dualnog sistema", kaže Martin Knap iz Nemačko-srpske privredne komore.

Nemačko-srpska komora anketirala je svoje članstvo i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope. U konkurenciji 19 zemalja, Srbija se kao i ranijih godina našla na 11. mestu.