Dačić: Kako može Severni, a nije mogao Južni tok?

Ivica Dačić je na Međunarodnoj konferenciji o energetskoj bezbednosti Evroazijskog prostora u Beogradu rekao da Srbija želi da sarađuje sa svima u oblasti energetike, kao i u drugim pitanjima međunarodne saradnje, i naglasio da Srbija nažalost nije mogla da gradi "Južni tok", jer taj projekat nije prošao Treći energetski paket EU, a "Severni tok" jeste.

"Za nas je to bila najbolja opcija, taj projekat nije bio na štetu drugih", rekao je Dačić, dodajući da je taj projekat bio u intresu ne samo ovog regiona već i EU.

Kako je rekao, EU je prethodno uveravala da je projekat izvodljiv i da je dogovorena realizacija.

"Realnost je da je 'Severni tok' izuzet iz Trećeg energetskog paketa, a 'Južni tok' nije. Ceh su platile Srbija i druge zemlje u regionu. Ta dva projekta su u suštini slični, možda ne samo po kapacitetu i nameni, a doživeli su različitu sudbinu", rekao je Dačić.

Naglasio je da je isti izvor gasa – Rusija, i da je samo razlika u tome što je "Severni tok" namenjen Nemačkoj, a "Južni tok" zemljama u regionu.

"Iz toga se vidi da postoje dvostruki standardi u odlučivanju, jer ono što je moguće za Nemačku i neke druge zemlje, Srbiji i zemljama u regionu nije omogućeno. Šta je to što je odlučilo da se realizuje 'Severni tok' a da nije moguće da se realizuje 'Južni tok' – to je politika, to je nečija pretpostavka da bi Rusija kroz gas mogla da utiče na politička zbivanja u reigonu jugoistočne Evrope, ali ne i u Nemačkoj", rekao je Dačić.

Naglasio je da je to isto kao kada neko zamera Srbiji što nije uvela sankcije Rusiji, pri čemu se prenebregava činjenica da je robna razmena između Srbije i Rusije opala kao posledica te političke krize u odnosu na period pre sankcija, dok je u zemljama koje su uvele sankcije porasla.

"Toliko o principima i dvostrukim standardima", rekao je Dačić.

Ministar je rekao da je Srbija otvorena za sve predloge po pitanju diversifikacije snabdevanja gasa, ali da je najveći problem kod svih drugih projekata to što nemaju dovoljno gasa.

"Pitanje energetske bezbednosti jedno od ključnih razvojnih pitanja"

Dačić je naveo da se Srbija nada da se Turski tok preko Bugarske nastavi dalje ka Juigostočnoj Evropi i dodao da je to povezano sa izgradnjom gasnog intekonektora između Srbije i Bugarske.

"To je za sada još u početnim fazama i prevashodno političko ptianje. Mi otvoreno o tome razgovramo na svim mestima i forumima širom sveta", kazao je Dačić.

Ministar spoljnih poslova Srbije je naglasio da ukoliko dođe do zatvaranja pravca snabadevanja gasa preko Ukrajine, kao što Rusija najavljuje, i Srbiji će biti prekinut pravac odakle dobija gas.

"Nisam stručnjak za ovu oblast, ali mi ćemo onda morati da nabavljajmo gas preko nekih skladišta u centrlanoj Evropi", rekao je Dačić.

Kaže da se mogu čuti razni predlozi i poruke da se ne koristi ruski gas i da su spominjani tečni gas preko Krka, što je američki projekat i drugo.

Dačić je rekao, postoje i drugi gasovodi koji ne prolaze kroz Srbiju, ali je njihova manjkavost u tome što 'nema nigde gasa' odnosno nema ga dovoljno.

"Sve su to dobri politički predlozi, mi hoćemo da diverzifikujemo izvore, ali nemaju dovojno gasa", istakao je Dačić.

Kako je naveo, pitanje energetske bezbednosti je jedno od ključnih pitanja kako ekonomskih, tako i razvojnih, geopolitičkih pitanja.

U Srbiji, u domenu energetske bezbednosti, tragamo za trajnim održivim rešenjima, kazao je Dačić i dodao da bi do tog rešenja trebalo doći kroz dijalog i to tako da se zadovolje interesi svih zainteresovanih strana.

"Ovakvo postavljanje je univerzalno i Srbija se tako postavlja po svim nacionalnim pitanjima. Bilo da je reč o KiM, kao najvećom bezbednosnom izazovu za našu zemlju, odnosa sa susedima, kao i odnosima na širem međunarodnom planu, što uključuje pitanje energetske bezbednosti i suočavanje sa drugim bezbednosnim izazovima", kazao je Dačić.

Istakao je da je pitanje energetske bezbednosti usko vezano sa najznačajnijim geopolitičkim pitanjima i dodao da da je energetska bezbednost, osim toga što je važna za ekonomiju, jedno od najvažnijih pitanja za nacionalnu bezbednost.

Na osnovu podataka Međunarodne agencije za energiju, procenjuje se da će se opšti nivo potrošnje energeije između 2018. i 2040. godine povećati za 48 odsto, a najveći porast će zabeležiti azijske zemlje poput Kine i Indije, rekao je Dačić i dodao da se predviđa ubrzani rast izvora obnovljive energij, nuklearne energije, dok ekploatacija uglja i nafte neće zabeležiti drastičan pad.

Naveo je da će Srbija nastaviti da insistira na projektima koji unapređuju energetsku povezanost zemalja, te da je u tom smislu za nas najbitnije regionalno povezivanje u regionu jugoistočne Evrope.

"Srbija želi da region JIE bude umrežen infrastrukturnim projektima, što naravno uključuje i one energetske, uz istovremeno povezivanje našeg regiona sa širim okruženjem. Svesni smo da su energetska infrastruktura i održivo snabdevanje ključni faktori ekonomskog napretka ne samo pojedinačne zemlje, poput Srbije, već i regiona u celini", kazao je Dačić.

Energetska bezbednost jeste jedno od prioritetnih pitanja za EU, kazao je Dačić i dodao da stoga Evropska komisija poslednjih godina veliku pažnju posvećuje jačanju energetske bezbednosti EU.

Kako je naveo, prirodni gas EU uvozi uglavnom gasovodima iz tri zemlje, i to iz Ruske Federacije skoro 40 odsto, Norveške 32 odsto i Severne Afrike 12 odsto.

"Ostatak čini snabdevanje tečnim prirodnim gasom. Prioriteti energetske politike EU postali su diverzifikacija izvora i ruta snabdevanja", kazao je ministar spoljnih poslova.

Prema njegovim rečima, Srbija sa velikom pažnjom razmatra sve projekte koji zemlji mogu da obezbede stabilno snabdevanje energentima, pre svega prirodnim gasom, što kako dodaje ne isključuje one projekte u kojima Srbija nije krajnji korisnik, već je zemlja kroz koju će se odvijati tranzit ka drugim zemljama u regionu.

Ministra inostranih poslova BiH Igor Crnadak istakao je da je pitanje energetske bezbednosti postalo ili će uskoro postati najvažnija komponenta kada je pitanju bezbednost uopšte.

"Oko ovih tema niko ne može da radi sam i zato je važan pristup zajedničkog rada i saradnje pre svega sa susedima i naša poruka je bliska prijateljska veza sa Srbijom. Na ovim pitanjima treba da radimo zajedno", kazao je Crnadak.

Kada govorimo o energetskoj bezbednosti dve stvari su ključne - fizička dostupnost energnata, rekao je Crnadak i naveo da je isto tako važna i njihova pristupačna cena.

"Ne smemo dozvoliti da politički poremećaji utiču na energetsku bezbednost i snabdevanje energentima", istakao je ministar inostranih poslova BiH.

Generalni sekretar za međunarodne ekonomske odnose Grčke Ionis Brahos naveo je da je Grčka ključni igrač za stabilnost u regionu Jugoistočne Evrope u oblasti energetike, te da se zalažu za diverzifikaciju i jačanje energetske bezbednosti.