Svetska banka: Viši ali krhki rast na Zapadnom Balkanu

Zahvaljujući bržem rastu, stopa nezaposlenosti je do drugog kvartala ove godine pala na 12,5 procenata radno sposobnog stanovništva, kažu u Svetskoj banci, što je u drugom kvartalu 2018. za 2,9 procentnih poena manje nego u prvom kvartalu.

I budžeti centralnog i opšteg nivoa vlade zabeležili su suficit u prvoj polovini godine, što ih je stavilo na pravi kurs do kraja 2018. godine sa suficitom od 0,6 procenata BDP-a.

Iako su u izvesnoj meri, kažu u Svetskoj banci, politički događaji zasenili ekonomske reforme, očekuje se da će Srbija do kraja godine završiti reformu nekih od najvećih preduzeća i banaka.

Glavna zabrinutost Svetske banke trenutno je nedavno povećanje eksternog deficita i implikacija na spoljni dug.

"Rizik koji može da se pogorša usled mogućeg pooštravanja eksternih uslova na tržišta u razvoju, sporijeg rasta unutar EU i izgleda za pridruživanje, kao i regionalnih i političkih dešavanja", kaže Lazar Šestović iz Svetske banke.

Ocenjuje da se situacija na tržištu rada popravlja, da je apresijacija dinara pomogla u upravljanju inflatornim pritiscima, a da je u drugom kvartalu došlo do oporavka kreditne aktivnosti, ali uz napomenu da struktura nije povoljna.

Iako trgovinski deficit nastavlja da raste, u prvoj polovini ove godine deficit tekućeg računa (DTR) ostao je nepromenjen, izražen u evrima.

Očekuje se da će srednjoročno srpska privreda zabeležiti rast od oko četiri procenta.

Projekcije srednjeročnog rasta u najvećoj meri zavise od dinamike strukturnih reformi i napretka po pitanju pristupanja EU, navodi se u izveštaju.

Što se tiče rizika, oni su, navode, uglavnom političke prirode.

"Iako je Srbija u prvoj polovini 2018. ostvarila rast od 4,9 procenata, što je u skladu sa rezultatima drugih zemalja Centralne Evrope, stalna pretnja od prevremenih izbora, nedavna ostavka ministra finansija, rad na rešavanju pitanja KiM, otvaranje poglavlja sporije od očekivanog, nedostatak formalnog angažmana sa MMF-om, pogoršavanje pokazatelja koji se odnose na upravljanje i vladavinu prava u zemlji - sve navedeno sugeriše da je rast mogao biti i brži", piše u izveštaju.

Pored toga, navodi se, nesigurnost koju stvaraju regionalni politički događaji, moguće pooštravanje finansijskih uslova za tržišta u razvoju generalno, kao i zabrinutost za brzinu dinamike rasta u EU, čini lokalne i strane investitore obazrivijim.

To bi zato moglo da uzrokuje kašnjenje završetka nekih važnih infrastrukturnih projekata kao i projekata u realnom sektoru, kaže se u izveštaju Svetske banke.

Javne investicije podstakle rast na Zapadnom Balkanu

U najnovijem Redovnom izveštaju za Zapadni Balkan, pod nazivom "Viši ali krhki rast", Svetska banka procenjuje se da će privredni rast na Zapadnom Balkanu u ovoj godini iznositi 3,5 procenata.

Prema izveštaju, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji projektovani rast varira od 2,5 do četiri procenta.

Iako zaposlenost beleži rast u pet od šest ekonomija regiona, kažu u Svetskoj banci, 91.400 novih radnih mesta otvorenih u periodu od jula 2017. do jula 2018. godine, značajno je ispod nivoa od 214.000 koliko ih je ostvareno prethodne godine.

Najveći broj novih radnih mesta otvoren je u industrijskom sektoru i sektoru usluga.

"U regionu smo svedoci rasta koji je podstaknut javnim investicijama i potrošnjom", kaže Linda Van Gelder, regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Objašnjava da je u zemljama u kojima je došlo do povećanja privatnih investicija, došlo i do bržeg rasta.

Iako su netargetirana socijalna davanja i zarade u javnom sektoru kratkoročno imale pozitivan uticaj na rast, one povećavaju fiskalnu ranjivost, ocenjuje Gelder.

Prema njenim rečima, rast privatnih investicija i izvoza obezbeđuje održivost rasta.

Kako objašnjavaju u Svetskoj banci, u većini zemalja Zapadnog Balkana, visok i rastući javni dug nosi sa sobom fiskalne i eksterne neravnoteže, što projekcije čini, kažu, osetljivim na promene troškova finansiranja ukoliko bi se smanjila finansijaska tržišta.

Stoga, ocenjuju, održivi dugoročan rast zahteva reforme u svakoj zemlji koje će stimulisati investicije i izvoz.

U Izveštaju se navodi i potreba za većom ekonomskom integracijom u cilju promovisanja većeg, održivog rasta i podsticanja novih radnih mesta.

"Potrebna je veća integracija zemalja Zapadnog Balkana usredsređena na investicije, mobilnost i digitalnu integraciju, kako bi se ubrzao rast, prevazišla mala i fragmentisana domaća tržišta i osigurala dugoročna ekonomska stabilnost", piše u izveštaju.

Priroda rasta u zemljama regiona je osetljiva, a na predstavljanju izveštaja je ocenjeno da će 2019. rast ostati na 3,5 procenata, uz određene negativen rizike pogotovo za zemlje sa velikim javnim dugom.