Vujović: Rasprava o budžetu u ponedeljak, smanjuje se javni dug

Dušan Vujović je, na konferenciji za medije u Vladi Srbije, rekao da sledi rasprava o amandmanima i pratećim zakonima i da bi čitav proces mogao da se "prelije" i na vikend.

Ministar finansija kaže da je, kao što je premijer već rekao, rekordno nizak deficit sa kojim Vlada ide pred skupštinu.

To se ne odnosi na sumu od 69,1 milijarde, koja se odnosi na tzv. uvećani deficit za projektne zajmove, nego se odnosi na sumu kada se od toga oduzmu projektni zajmovi – u ukupnom iznosu od 43,5 milijardi, i onda se dobije iznos od 25,6 milijardi, kaže Vujović.

Ističe da je taj iznos, u odnosu na društveni proizvod, to što je rekord.

"To je 0,6 odsto društvenog proizvoda, to je duplo manje od prethodnog rekorda koji je bio ostvaren 2005. godine, kada je 1,2 odsto bio predloženi deficit. Ta godina je završena sa suficitom, nadam se da će i naredna biti završena sa suficitom", rekao je Vujović.

"Dug na kraju 2016. biće 73,5 odsto"

Ministar finansija je rekao i da će se javni dug Srbije na kraju 2016. zaustaviti na 73,5 odsto BDP-a, ističući da ćemo u narednom periodu imati stalni pad duga.

"To je očekivano stanje na 31. decembar ove godine", rekao je Vujović na konferenciji za medije u Vladi Srbije.

Kako je rekao, javni dug će tako biti smanjen, iako su preuzeti i stari dugovi za "Petrohemiju" i ostala preduzeća, gde je postojao društveni interes da ih država preuzme.

"Na kraju sledeće godine imaćemo dug od 72,8 odsto, razlika u odnosu na kraj ove godine biće 0,7 odsto, što nije mnogo, ali je značajno", naglasio je Vujović.

Naveo je da će biti povećani rast BDP-a i efekti pozajmljivanja.

"Imaćemo stalni i stabilni pad javnog duga", poručio je Vujović i dodao da vlada želi aktivno da kontroliše devizne rizike.

Prema njegovim rečima, vlada planira da u toku 2017. smanji zaduženost u dolarima, sa devet na 8,5 milijardi, ali da poveća dugovanje u evrima sa 10,1 na 10,9 milijardi, i da poveća dug u dinarima.

Naveo je da će dug biti 25,6 milijardi evra, ali će procenat u odnosu na BDP biti manji i počeće da pada, a cilj je da bude na nivou Mastrihta, koliko je u zemljama EU.

Rekordna je, kaže Vujović, i procena da će privreda imati stabilan rast od najmanje tri odsto.

"Ako budemo imali veće investicije, poljoprivreda bude dobra, otvaranje radnih mesta - biće i više od 3,5 odsto narednih godina", rekao je ministar.

"Smanjujemo udeo plata javnog sektora u BDP-u"

Ministar finansija je izjavio da se Vlada Srbije dogovorila sa MMF-om da se smanjuje udeo plata javnog sektora u BDP-u i da je cilj da se spusti na iznos od oko osam odsto.

Odgovarajući na pitanja novinara, rekao je da će trend smanjivanja tog udela biti nastavljen i i pored povećavanja plata.

Ministar je poručio da će efikasnost javnog sektora stvoriti prostor i za povećanje plata.

"Mi smo se sa MMF-om dogovorili da će udeo plata u javnom sketoru blago da se smanjuje kao udeo u BDP-u. Nastavljamo trend i pored povećanja plata. Trend smanjivanja se nastavlja, ali vrlo malo, 0,1 odsto, i prema tome mi se nalazimo na projektovanom nivou od 8,4 odsto sa tendencijom da se spustimo na osam odsto, što je dugoročni cilj", rekao je Vujović.

Prema njegovim rečima, još nedostaju zakoni koji na nivou sektora i preciznije definišu pravila i indeksaciju plata.

"Očekujem da ćemo okvir koji smo mi postavili, a koji je dosta konzervativan, ostvariti u toku naredne godine. To su vrlo realni ciljevi, idemo u svim oblastima ka tome da za nekoliko godina dođemo do nivoa koji su održivi", rekao je Vujović.

Naglasio je da će javni sektor, kada bude efikasniji i smanji broj ljudi, imati prostora i da povećava broj ljudi, ali i plate kao apsolutni iznos i kao dopunski iznos.

Očekivanja u 2017: Javni dug 72,8 a inflacija 2,4 odsto

Vujović je rekao da vlada radi na tome da zaustavi trend rasta javnog duga kako bi on krenuo da pada prema ciljnim veličinama koje predlaže Sporazum iz Mastrihta.

"Očekujemo da će javni dug biti 73,5 odsto BDP-a na kraju ove godine, a da će na kraju sledeće godine on biti smanjen na 72,8 odsto. To je neka razlika od 0,7 odsto. To nije mnogo, ali je značajno, zato što će rast BDP-a i smanjenje duga omogućiti da imamo veće efekte pozajmljivanja nego trošak", rekao je Vujović na konferenciji za novinare.

To će, kako je objasnio, omogućiti da pređemo na liniju stalnog stabilnog pada i da aktivno kontrolišemo devizne rizike.

Vujović je, na predstavljanju Predloga zakona o budžetu za 2017, rekao da je taj dokument urađen na temelju konzervativne projekcije rasta prihoda, uz projektovani realni rast BDP-a od tri odsto, i takozvani BDP deflator od 1,6 odsto.

Posebno je istakao to što se u Predlogu budžeta u kategoriji koja se odnosi na projektne zajmove, koja je postojala i ranije, prvi put sada precizira koliko ćemo kojih kredita realizovati u svakoj budžetskoj godini.

Time se, dodao je, uvodi dopunski element transparentnosti i dopunski element obaveze ministarstava da redovno izveštavaju o realizaciji projekata – "da svi znamo šta smo obećali a šta smo ostvarili".

"Želimo da smanjimo količinu sredstava koja su dogovorena, a nisu povučena, nisu iskorišćena", naglasio je Vujović.

Ministar je naveo da je za narednu godinu očekivana inflacija potrošačkih cena od 2,4 odsto.

Dodao je, takođe, da je plan da se u toku 2017. godine smanji zaduženost u dolarima sa devet milijardi na osam i po milijardi dolara, a da se blago poveća zaduženost u evrima sa 10,1 milijardi na 10,9 milijardi, kao i da se poveća zaduženost u dinarima.

Dug će rasti nominalno, ali će realno u odnosu na BDP početi da pada i očekuje da će ta cifra padati u narednim godinama dinamikom koja će nas dovesti ispod nivoa Mastrihta, poručio je Vujović.

Za kapitalne investicije 147 milijardi dinara

Ministar privrede je istakao danas da ukupne kapitalne investicije u predlogu budžeta za 2017. godinu iznose 147 milijardi dinara. Naveo je da su povećani kapitalni rashodi projektovanim zajmovima i da će iznositi 94 milijarde dinara.

"Sada se sa dodavanjem projektnih zajmova to povećava na 94 milijarde, što je 2,1 odsto BDP-a, a ako se tome dodaju projekti na nivou lokalnih samouprava i putevi Srbije, kapitalne investicije dostižu skoro 147 milijardi dinara, to je jest 3,3 odsto BDP-a", naglasio je Vujović.

Kako je rekao, ako se tome doda još onaj deo subvencija koji ima kapitalni karakter, a to su kamate i subvencije za investicije onda se približavamo nivou od četiri odsto, za koji se smatra da je dobar i prihvatljiv nivo javih investicija na dugi rok.

"Mislim da ćemo to ostvariti već 2017. a da ćemo stabilizovati na poželjnom nivou u narednim godinama. To je sadejstvo javnog i privatnog setora", rekao je Vujović.

Istakao je da država ulaže u infrastrukturu i priprema tako teren za privatne investicije, domaće i strane.

"Cilj je da subvencije budu što efikasnije i tu ćemo imati nastavak politike iz prošlosti, a druga stana je kapitalna strana, odnosno kapitalni rashodi, i to je ključna veza ovog i prošlog budžeta. Oni su mnogo veći i uključuju pomenutih 43,5 milijardi projektnih zajmova", rekao je Vujović.

Zato, dodao je, naši kapitalni rashodi ukupno iznose 94 milijarde.

"Setite se prethodnih godina, to je bilo na nivou 41 ili 42 milijarde u planu, ali nešto manje u realizaciji", rekao je ministar finansija.

Zabrana zapošljavanja ostaje na snazi

Koliko će ljudi ostati bez posla u javnim preduzećima i upravi, ministri ne otkrivaju.

"Ne mogu da vam odgovorim na to pitanje moraćete da razgovarate s Ministarstvom finansija i Ministarstvom državne uprave. Ja se ne bih izjašnjavo", rekao je ministar za rad Aleksandar Vulin.

Ministar finansija ističe da Ministarstvo državne uprave nije još dostavilo neophodne podatke, tako da zabrana zapošljavanja ostaje na snazi.

Ljubisav Orbović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je pitanje povećanja plata obuhvaćeno budžetom i da je za njih on prihvatljiv.

Za ministarstvo rada i socijalna pitanja odvojeno je 3,7 milijardi dinara manje, ali resorni ministar kaže da ni jedno socijalno davanje neće biti umanjeno.

Vujović kaže da je poslednjih dana u Vladi vođena žustra rasprava o preraspodeli sredstava i da su odbijeni dodatni zahtevi teški 103 milijarde dinara da se ne bi povećao minus u budžetu.