Krediti u švajcarcima, opomena za ubuduće

Za dve, tri nedelje građani mogu da očekuju rešenje za otplatu kredita u švajcarcima, rekla guverner NBS Jorgovanka Tabaković, napomenuvši da će to biti opomena da se nikad više ne uvede takav bankarski proizvod.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković najavila je da se građani koji imaju problema sa otplaćivanjem kredita u švajcarskim francima mogu nadati rešenju za dve do tri nedelje.

Tabaković nije želela da prejudicira kakvo će biti to rešenje, ali je naglasila da očekuje da će ono biti opomena da se nikada više ne uvede takav proizvod koji nosi negativnu reklamu za banku, a istovremeno stavlja NBS u negativnu konotaciju.

Guverner je u intervjuu Tanjugu naglasila da se radi o kompleksnom problemu, i da ga ne treba rešavati "preko kolena".

"Ne mislim da država treba da snosi posledice pojedinačnih odluka, jer nepoznavanje zakona nikoga ne opravdava, kao što ni neznanje elemenata ugovora za zasnivanje ugovornog odnosa, takođe, nikoga ne opravdava", rekla je Tabakovićeva.

Kako je objasnila Tabakovićeva, građani moraju da budu svesni da su oni ti koji pune budžet, i da kada uzmete iz levog džepa i stavite u desni, niste sebi mnogo pomogli.

Guverner NBS je naglasila da u vreme individualnih sloboda punoletni građanin sam odgovara za sebe i donosi odluku, ali da, bez obzira na brojna sredstava informisanja, građane ne treba ostaviti bez pune informacije šta određeni bankarski proizvod - kao što je stambeni kredit u švajcarcima - znači na duži rok.

"Otvorili smo problem manipulisanja tim kreditima jer ima onih koji tvrde da su čak skuplji krediti u evrima nego u švajcarskim francima, i mi radimo simulaciju kredita uzetih i u jednoj i u drugoj valuti", rekla je Tabakovićeva.

Građani nezaštićeni

Kroz rešavanje tog problema, kako je navela, otvoren je jedan još veći - građani su nezaštićeni bez obzira što postoji Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a s druge strane, banke su kroz Udruženje banaka organizovane i ujedinjene u zajedničkom interesu.

Prema njenim rečima, neke od njih taj interes posmatraju kratkoročno, misleći da su trenutna urednost plaćanja i visina kamate najvažniji, a da na dugi rok mogu da imaju nenaplativ plasman koji će morati da otpišu.

"Pre nego što otpišemo kredite, bolje je da vidimo kako ćemo moći da pomognemo građanima da ih uredno otplaćuju", rekla je Tabakovićeva navodeći da će biti otvoren i problem udruženja koja štite interese potrošača.

Tabakovićeva je napomenula da bi u rešavanje problema sa otplatom kredita trebalo da se uključi i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, koja pri osiguravanju stambenih kredita uzima dobre provizije.

Nenaplativi krediti u privredi

Govoreći o problemu nenaplativih kredita u privredi, guverner je podsetila da je najviše plasmana otišlo u trgovinu nekretninama, građevinarstvo i trgovinu, i danas kada se osećaju posledice krize te tri oblasti jesu najveći rizici za banke, jer je najveći procenat nenaplativih plasmana upravo u njima.

"O proizvodnji, o izvozu, o nemogućnosti plasmana, ne možemo ni da govorimo, jer je najmanje takvih kredita u strukturi plasmana poslovnih banaka", navela je Tabakovićeva ističući da bi ekonomska politika koju vlada vodi, naslonjena na politiku NBS, trebalo da se zasniva na dugoročnim merama.

Tabakovićeva je rekla da mere NBS za vraćanje banaka kreditiranju kao osnovnom poslu već daju rezultate. "Trgovanje sa bankama jeste jedna od uobičajenih operacija kojom NBS povlači viškove likvidnosti, ali centralna banka ne otkupljuje sav višak i ne po najvišoj ceni, i to već daje rezultate, dodala je Tabakovićeva.

"Međutim, kreditiranje se ne povećava i to ne zato što banke ne žele da daju kredite, već zato što privreda nema mnogo narudžbina iz Evrope koja je u recesiji, odnosno od svojih tradicionalnih kupaca. Uz to, mnogo građana gubi posao, pa se ne usuđuje da se zaduži", ukazala je Tabakovićeva.

Kako je napomenula Tabakovićeva, provizije banaka i kamate u Srbiji jesu vrlo visoke, i više nego u drugim zemljama, što je delom opravdano, ali kod nas postoje i brojni izgovori.

"Inflacija jeste jedan od razloga, ali nju tako visokom čine visoka javna potrošnja, kao i cene hrane", rekla je guverner.

Tabakovićeva je rekla da na visinu kamata nesporan je i uticaj procena kreditnog rejtinga koje u sebi imaju mnogo teško merljivih elemenata, pa i onih koji se teško mogu opravdati.

Prema njenim rečima, ako neka od banaka nudi značajno visoku kamatu na štednju, NBS ima mehanizme da to destimuliše, i to ne samo upozoravajućim saopštenjima.

"Kad građani, kao štediše, ne mere rizike na svoj prihod, NBS onda mora delovati i merama kojima će pod poseban tretman da stavi upravo te izvore ili te banke koje prekoračuju razumne granice kamata, jer od cene izvora sredstava zavisi cena kredita", precizirala je Tabakovićeva. Na takve izvore sredstava, na primer, dodala je, može da se poveća obavezna rezerva.

broj komentara 15 pošalji komentar
(četvrtak, 21. feb 2013, 15:34) - anonymous [neregistrovani]

Model

Ova agonija može da se prekine ako država to želi da reši!

(subota, 16. feb 2013, 16:37) - anonymous [neregistrovani]

Jelena

Ne bih se slozila sa Vama.Na zapadu su ovakve stvari nedopustive jer zakon postoji da te zastiti,a u Srbiji nemas nikakvu zastitu.Pitam se zasto je drzava dozvolila takav proizvod.Ja sam po sugestiji banke uzela kredit i sad ta ista banka ce krenuti u zaplenu svega sto imam kao i odbijati mi od plate do kraja zivota.

(subota, 16. feb 2013, 16:31) - Jelena [neregistrovani]

Krah

Kada sam 2008 uzela kredit u svajcarcima,to je iznosilo 23000eura,sada im dugujem 42000,a dala sam im do sad 16000.Prestala sam da placam jer mi je rata kredita porasla na 55000 din,sada je pokrenuta prodaja,a s obzirom da dug ne moze prodajom da se naplati,imaju pravo da prodaju sve od pokretnih do nekoretnih stvari i dve trecine plate.Obracala sam se NBS ,ali bezuspesno.Gde i kome da se zalim,zanima me.Ako neko zna sta ciniti,bila bih mi zahvalna.

(ponedeljak, 11. feb 2013, 14:46) - anonymous [neregistrovani]

kredit u svajcarcima

2008. sam podigla kredit u vrednosti 50.000 evra, ali u svajcarcima. Danas mi je taj kredit otkazan i moram da vratim 120.000 evra. Od kredita sam kupila stan u vrednosti 95.000 evra, 45.000 evra sam dala ucesce. Banka mi za naplatu duga trazi taj stan i jos 25.000 evra.
Koja je to kamata, po kojoj je dug za 5 godina 2.5 puta porastao? U pitanju je Hypo banka.

(petak, 08. feb 2013, 10:37) - Slavica Cacak [neregistrovani]

Svajcarac kredit

Komercijalna banka je vratila anuitet. Ali anuitet koji su podigli i samim tim se bogatili na nas racun par godina, novac nisu vratili.

(ponedeljak, 28. jan 2013, 11:57) - anonymous [neregistrovani]

Koje banke?

I mene interesuje koje su to banke reagovale 2011 i menjale anuitet, jer ona u kojoj sam ja Vojvođanska banka, nije ništa menjala od 2007.?

(nedelja, 27. jan 2013, 13:11) - anonymous [neregistrovani]

Banka

u kojoj ste banci uzeli kredit?

(subota, 26. jan 2013, 23:13) - dane [neregistrovani]

hvala, ne treba

Svi smo svesno potpisivali ugovore i dobili planove otplate kredita do kraja, u kojima su definisana pravila, znači pristali smo na to.Kada sam počeo da otplaćujem pre sedam godina i švajcarcima naravno, tada je i bilo gusto, ostajale su dve trećine plate nakon izmirenja mesečne obaveze.Od 2011 sa korekcijama anuiteta u skladu sa zahtevima državnih organa, se mnogo bolje diše, opterećene je smanjeno na petinu plate.Ne vidim, bar ne u mom slučaju, da mi država nalazi rešenja, neka samo drži banke na uzdama, a želim da ga što pre otplatim, a ne da odugovlačim u nedogled.

(subota, 26. jan 2013, 18:38) - Nenad [neregistrovani]

Kredit

I ja sam jedan od korisnika stambenog kredita u svajcarskom franku,uzetog 2007 god.Do stupanja na snagu Zakona o zastiti potrosaca,banka je dizala svoje marze kako je htela,da bih decembra 2011,dobio nov anuitet otplate,sa manjom ratom od 50 franaka.5 godina su me krali.Mislim da cu tuziti banku.A za sve,koji mnogo pametuju,2007 je bilo povoljnije uzeti kredit u svajcarcima,po svim parametrima,dzabe je sada traziti pomoc od drzave,sami smo potpisivali ugovore,mada bi i banka trebala da preuzme deo rizika,a ne samo klijent,a bogami i NKOSK jer su dobre pare uzimali za osiguranje kredita.

(subota, 26. jan 2013, 18:37) - Jovan Mirkovic, Amerika [neregistrovani]

Dali,

Treba verovati bankama ? Ne, sve banke u svetu su iste. Narod nema zastitu, osim onoliko koliko je osiguranje za pokrice racuna po federalnom zakonu. Gorka je proslost za mene o ulaganju novca u Jugobanku 7 Juli Beograd. Ko je odgovoran za pare koje sam ja izgubio na dinarskoj stednji u iznosu preko milijon dolara, u Jugobanku filijala 7 Juli. Ostala mije knjizica i bonovi kao uspomena, i to sve zbog devalvacije dinara. Sa idejama dobrih kamata, i prodaje bonova 100 i vise % kamate, to mnogi znaju koi su kao ja izgubili novac. Pominjalo se a nepovracalo se to doba, kada su pljackali narod i stedise . Do dan danas niko nije snosio odgovornost za tolike pljacke, zato ja licno nikada nebi ulagao u banku u Srbiju, bez obzira kakve garancije mi daju.
Drzava je stabilna onoliko koliko je valuta te drzave stabilna. Pitamo se koliko je dinar stabilan i banke u srbiju koliko su stabilne ? Vracam se u Srbiju, koristicu novac preko banke sa cekovima i karticama od sigurne banke, nerazmusljajuci o placke koju sam iskusio na svojoj kozi. Verovao sam banke/Jugobanke u Srbiju, pogresio sam i necu dozvoliti da se ta greska obnavlja.
Ako imas dinar, dolar ili bilo koju valutu, cuvaj je bilo gde, ali ne u banku !!!!
Krediti unistavaju buducnost pojedinaca, to svi moramo znati. Pokri se onoliko koliko je jorgan dugacak !!!!