Sertić: Interes da privatizacija bude brzo završena

Do danas je 44 preduzeća u klasičnom privatizacionom procesu, 17 preduzeća je zaštićeno i najveći deo tih preduzeća je u pripremi za privatizaciju, dok je za pojedina preduzeća rok za privatizaciju produžen do godinu dana, kaže ministar privrede Željko Sertić.

Javni pozivi za privatizaciju objavljeni su za 44 preduzeća i pozivi su u toku, rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a ministar privrede Željko Sertić.

"Do danas za 338 preduzeća je definisana sudbina i proces je u toku. Imamo 44 preduzeća koja smo dali u klasičan privatizacioni proces, koja su objavljena i javni pozivi su u toku", kaže Sertić.

Dodaje da očekuje da preduzeća kojima je produžen rok za privatizaciju budu privatizovana i pre godinu dana.

"Od sutra će biti različitih scenarija. Neka preduzeća će biti blokirana ili će im pak deo imovine biti uzurpiran. Neka preduzeća su već sklopila dogovore o otplati duga sa poveriocima, a neka preduzeća bi trebalo da u narednom periodu naprave dogovore sa svojim poveriocima", ističe ministar privrede.

Objašnjava da je 2005. godine bilo više od 230 zaštićenih preduzeća a da ih je danas svega 17.

"Postoje razlozi zbog kojih su ova preduzeća zaštićena, a kriterijum za izbor tih preduzeća nije bio plod političkih dogovora. Ta preduzeća su spremna za privatizaciju, sa 'Resavicom' imamo veliki problem jer za to preduzeće nema zainteresovanih i ono jedino dobija dotaciju od države, dok ostala preduzeća imaju potencijal da budu rešavana", ističe Sertić.

Kaže da je interes da sve bude brzo urađeno.

"Rokove nismo imali nikada definisane i nikada proces privatizacije nije bio definisan. Jedini rok koji smo imali zakonom definisan bio je pretvaranje društvenog kapitala u državni ili privatni i to je 31. decembar ove godine i on se ne pomera. Ali naš zadatak je da taj proces što pre završimo", kaže ministar.

Dodaje da su predviđene određene kazne za odgovorna lica koja ne ispune obaveze po zakonu u vezi sa privatizacijom.

"Najveći nosioci opstrukcije su bili upravo rukovodioci preduzeća. Kroz ovaj proces od 10 godina mi smo u različitim političkim igrama došli do 234 preduzeća u koja su se slile ogromne pare. Imamo tu neku političku zaštitu gde niko ništa ne može pojedinim preduzećima", ističe Sertić.

Kaže da su kazne za one koji opstruišu proces privatizacije od smene direktora preduzeća do kazni previđenih zakonom, od materijalnih do drugih kaznenih odredbi. Dodaje da pojedina preduzeća žele da se vrate pod zaštitu dražve.

"Proces privatizacije nije crno-bela slika, naša preduzeća su opterećena strašnom prošlošću i ta preduzeća imaju duge sudske procese", objašnjava Željko Sertić.

broj komentara 3 pošalji komentar
(ponedeljak, 01. jun 2015, 11:05) - Дрински [neregistrovani]

Црно-бела слика

Наша предузећа су оптерећена дуговима и застарелом технолохијом! "Процес приватизације није црно-бела слика, наша предузећа су оптерећена страшном прошлошћу и та предузећа имају дуге судске процесе", објашњава Жељко Сертић. Политичке игре и споро судство су у многоме допринели сивилу нашег времена.

(nedelja, 31. maj 2015, 22:38) - Световид [neregistrovani]

Коректност свих!

Да се надовежем, сад се чује да и радници фирми које се реструктурирају или реорганизују траже заостале плате, ОК!
Држава би преко социјалног програма могла да помогне радницима...

Али и радници тих фирми које су у проблему су чудни! ?
Туже сопствену фирму са каматом за дуговања, ред је да се уразуме и да споразумно одустану од тужби , да се нађе компромис и да покренусопствену производњу реклаксирани!

Држава треба да финансира производне фирме које су од националног значаја, али орочено, да се контролишу, да се смене неспособни, да неодговорниодговарају...

(nedelja, 31. maj 2015, 09:44) - Световид [neregistrovani]

Црно / бела мачка која лови мишеве!

Кривица за катастрофално стање је на "кризним штабовима" и деструкторским стручњацима који су се улогорили 2000. године?

Није " брза приватизација " сама себи циљ, већ је циљ да се дигну неке фабрике, обнове производна/извозна предузећа која имају неку традицију, технологију и кадрове.

Одговорност је на Директорима/управи, али и на Управним и Надзорним одборима, који праве стратегију развоја и контролу пословања? И нико није одговарао а камоли да се смени!?

Јефтиније/Исправније је стратешка поизводна и др. предузећа обновити, да Држава опрости дуг (као другима) , поставити проверенменаџмент, контролисти, и упослити много кооперанта, извозити и сл. (Раковица..)

Неке фирме ће се реорганизовати, неке неће, пропашће....
Обновити домаћу пропулзивну индустрију, и кроз државне фондове и користећи можда и тзв. "стрпљив капитал"(Patient capital)
Боље је првремено да држава руководи и производи предузећима која имају потенцијалну тржишну прођу, него брзометно отуђење, гашење?

Мање дугује група кључних предузећа за производњу потребне механизациије и сл. , него неке појединачне фирме у дуговима ,које је држава/народ преузела!?

Корак по корак, поступна , домаћинска обнова наше индустрије је кључ .