Vlast i opozicija različito o "Beogradu na vodi"

Poslanici republičkog parlamenta 2. aprila će razmatrati Predlog zakona - leks specijalis o postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije izgradnje projekta "Beograd na vodi", piše Tanjug.

Poslanica SNS-a Aleksandra Tomić navodi da je projekat "Beograd na vodi" strateški projekat koji nije važan samo Srbiji, već za ceo region.

"Podizanjem ekonomskog rasta takvim strateškim projektom vi otvarate nova radna mesta, upošljavate svoju građevinsku operativu i samim tim imate veći ekonomski rast nego što imaju vaše komšije. Rešićete i pitanje građevinske operative, ali i mnoge infrastrukturne projekte u Beogradu koji su započeti, a nikad nisu završeni. Beograd će postati svetska metropola koji će zaista imati sa čime da se ponosi", navodi Tomić.

Govoreći o predloženom zakonu, Tomić podseća da zakon govori o proglašenju javnog interesa za zemljište na kome će se graditi projekat, i da to nije prvi strateški projekat koji se na taj način radi.

"To je potreba da se zakonski reguliše zemljište koje će biti proglašeno za javni interes, i da bi bilo mogućnosti da se sklope ugovori sa svim vlasnicima parcela, kao i da se reguliše njihov status", objašnjava Tomić.

Đorđe Milićević iz SPS-a napominje da će oni podržati predloženi zakon, da bi se stvorio kvalitetan pravni okvir, odnosno uslovi za nastavak realizacije projekta ne samo za Beograd, već, kaže, i za čitavu Srbiju.

"Ovo je projekat vrednosti 3,5 milijarde evra, projekat koji će uposliti 13.000 građana, projekat koji, ubeđeni smo, treba da podstakne razvoj kompletne srpske privrede, i koji od Beograda treba da napravi svetsku metropolu koja će otvoriti širom vrata za nove investitore i za ogroman broj turista", nagašava Milićević.

Uveren je da su Srbiji potrebne takve investicije i kapitalni projekti da bi izašla iz krize, ali i da će opozicija i manji deo stručne javnosti, odakle su se čule kritike na račun projekta, shvatiti šta je u ovom trenutku interes građana Beograda i Srbije.

Stefanović: U pitanju antiustavan zakon

Opozicione DS i SDS, sa druge strane, kritikuju projekat i predloženi zakon, zahtevajući njegovo povlačenje iz skupštinske procedure i usklađivanje sa pravnim sistemom zemlje.

Šef demokrata u parlamentu Borislav Stefanović navodi da je u pitanju veoma štetan i antiustavan zakon, koji treba povući iz procedure ili ga popraviti tako što bi se konsultovala struka. Dodaje da projekat mora da se prilagodi domaćim zakonima, tako što bi se objavio javni tender. Građani, kaže, moraju da znaju kome daju najbolju lokaciju u Beogradu, i za koji novac.

"Velika je nepoznanica kako će biti regulisano snabdevanje vodom, električnom energijom, saobraćaj, problem parkiranja, kao i da li će sve zgrade biti izgrađene ili samo neke. Zbog čega se i dalje insistira da se javni interes, kroz jedan poseban zakon, daje u ruke privatnom investitoru, koji na obećanje o ulaganju velikog novca dobija najbolju lokaciju u Srbiji", kaže Stefanović.

Stefanović pita gde je ugovor i zašto je sakriven od javnosti, kao i zašto nije konsultovana struka.

Navodi da se demokrate plaše da ceo projekat ima jasnu dozu privatnog, a ne javnog interesa, kao i da se donosi da bi se ojačao privatni interes.

"Bilo je planirano da se tu pravi park, a sada ćemo imati šoping molove, zgrade i stanove koje niko neće moći da kupi po cenama koje su nepristupačne građanima. Mi ćemo se truditi da pokažemo ne samo zašto ovo nije po zakonu i Ustavu, već ćemo reći šta bi bilo bolje da se uradi u ovom slučaju, ali pre svega, ajde da poštujemo zakonsku proceduru, da se napravi međunarodni tender, da se javi mnoštvo kompanija, da vidimo ko šta tu može da uradi", rekao je Stefanović.

Poslanik SDS-a Janko Veselinović ukazuje na netransparentnost projekta, ali i na njegovu suprotnost sa pravnim sistemom Srbije.

"Nije moguće proglasiti javnim interesom izgradnju luksuznih stanova i luksuznog kancelarijskog prostora. To nikako ne može biti javni interes od značaja za građane. Sporno je i što nije raspisan javni poziv za izbor investitora, već je unapred najavljeno da će to biti jedna svetska kompanija koja je bila poznata samo onome koji je sa njom pravio pregovore", navodi Veselinović.

Smatra da bi novac koji će biti uložen u taj projekat, a tvrdi da će to biti nešto više od pola milijarede evra, trebalo usmeriti u druge infrastrukturne projekte.

"Troše se sredstva, verovatno iz nekih kredita, za nameru koja u ovom momentu nije bitna. SDS ostaje samo da bude protiv tog zakona, i da se bori za svoje stavove. U parlamentu ćemo izložiti svoj stav i tražiti od vlade ili da ga povuče ili da ga uskladi sa pravnim sistemom Srbije", objasnio je Veselinović.

Predloženi zakon pred poslanicima će "braniti", kako je sam ranije najavio, premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je u više navrata naglasio da je to jedan od najvažnijih projekata za budućnost Srbije, ne samo za Beograd, budući da će pomeriti sa mrtve tačke domaću građevinsku industriju i kompletan industrijski sektor.

Tim aktom se uređuje utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi realizacije projekta izgradnje"Beograd na vodi", kao projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju i Grad Beograd, rečeno je u predloženom zakonu.

Vlada Srbije je predloženi zakon uputila u skupštinsku proceduru 9. marta, a njime se određuje korisnik eksproprijacije, uređuje postupak i drugi odnosi koji nastanu u realizaciji Projekta, postupak i način izdavanja građevinske dozvole i drugih akata potrebnih u postupku izgradnje objekata.

Po tom zakonskom predlogu Republika Srbija i Grad Beograd imaju sva prava, obaveze i odgovornosti korisnika eksproprijacije predviđene zakonom kojim se uređuje eksproprijacija kao i ovim zakonom.

Za eksproprisanu nepokretnost vlasnik ima pravo na naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti nepokretnosti, navodi se u obrazloženju, i dodaje da je vlasnik nepokretnosti dužan da se izjasni u roku od osam dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju.

Prema podacima iz Prostornog plana, na površini od oko 177 hektara predviđeno je da se ostvari nešto više od 1.000.000 kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750.000 kvadratnih metara poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 kvadrata javnih sadržaja kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko 242.000 kvadrata novih zelenih površina.

Ovi kapaciteti, navodi se u obrazloženju Predloga zakona, omogućavaju da na ovom prostoru bude više od 13.000 zaposlenih i više od 17.000 stanovnika.