Junkerov plan da "zaposli Evropu"

Projekat polazi od nedostatka investicija u Evropi koje su za 15 odsto manje nego 2007. godine što je posledica krize. Međutim, i pored obilne likvidnosti u privredi, potrebne su privatne investicije, dok su javne investicije ograničene zbog tesne budžetske politike država, prenosi Beta.

"Stvaramo 'Evropski fond za strateške investicije' koji će omogućiti izdvajanje 315 milijardi evra u naredne tri godine", rekao je Junker predstavljajući plan u Evropskom parlamentu.

Junker je poručio i da je "vreme da ponovo zaposlimo Evropu".

"Zemlje članice bi trebalo da učestvuju u Fondu kako bi doprinele njegovoj efikasnosti", rekao je Junker poslanicima Evropskog parlamenta u direktnom obraćanju iz Berlina.

Junker nije isključio mogućnost da se kasnije investira i više od 315 milijardi evra.

Predsednik Evropske komisije će plan predstaviti i na samitu EU 18. i 19. decembra u Briselu.

Evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi je naglasio potrebu da se nađu novi resursi. U suprotnom će "nastati začaran krug što će biti promašaj", te je zato potreban hrabar i inovativan mehanizam.

Planom koji bi se sprovodio tri godine upravljaće Evropska investiciona banka.

Fond će imati 16 milijardi evra u garancijama iz budžeta EU, od čega će polovina biti iz postojećih budžetskih sredstava. Uz još pet milijardi evra od EIB, ukupan iznos će biti 21 milijarda.

To je mali deo ambiciozne investicije, ali to je ključni deo Junkerovog plana: taj fond bi trebalo da bude "ublaživač rizika" koji će, nudeći čvrste garancije, privući privatna sredstva koja sada nisu u realnoj ekonomiji.

Plan vredan 315 milijardi evra 

Računicom da će taj mehanizam privući 15 puta više novca od sopstvene vrednosti, a tu računicu koju Brisel smatra "opreznom", očekuje se da početni iznos mobiliše ukupno 315 milijardi evra, kaže Evropska komisija.

Time finansirani projekti će biti izabrani s liste koju će podneti države-članice.

Međutim, neće biti "kvota za države", kaže jedan evropski izvor, već će o rangiranju projekata odlučiti savet stručnjaka, zavisno od značaja projekata.

Strateška infrastruktura, kao što su digitalna tehnologija i energetika, zatim transport, obrazovanje, istraživanje i inovacije, biće u središtu pažnje.

Deo novca, do 75 milijardi evra, biće rezervisan za mala i srednja preduzeća kojima je teško da dođu do izvora finansiranja.

Plan predviđa i mogućnost drugih doprinosa, uključujući i državne, iz SAD, ali takve izvore plan ne zahteva jer ima zemalja, poput Nemačke, koje se nerado upuštaju u javnu potrošnju.

Međutim, neće biti obeshrabrivanja državnih fondova zemalja koje žele da doprinesu, i taj novac im se neće računati kao deficit i dug.

Evropska komisija smatra da bi investicioni plan mogao dodati između 330 i 410 milijardi evra u evropski BDP i stvoriti između jednog i 1,3 miliona radnih mesta u naredne tri godine.

Pitanje je da li će to biti dovoljno da se prevaziđe nespremnost investitora i ubede skeptični: jedan evropski izvor rekao je za AFP da ukupno očkivanih 315 milijardi evra već izgleda "previše optimistično" jer je faktor očekivanog umnožavanja osnovne, zvanične investicije, privatnim ulaganjima većim 15 puta, "veoma preteran".