Šest mera za oporavak privrede

Vlada Srbije predstavila je na otvorenoj sednici nove ekonomske mere koje treba da donesu uštede u državnom budžetu, obezbede fiskalnu stabilnost i privredni rast. Paket novih ekonomskih mera predviđa smanjenje plata u javnom sektoru, povećanje niže stope PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto. Mere predviđaju i restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija, uštede u domenu roba i usluga, uzimanje jeftinijih kredita, poboljšanje poslovnog ambijenta.

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić, koji je predstavio paket mera, u uvodnoj analizi ocenio je da je ekonomska i fiskalna politika u Srbiji od 2008. godine bila u najmanju ruku neodgovorna i netransparentna.

"Od 2009. godine imamo hroničan deficit i jedina smo zemlja u istočnoj Evropi koja do sada nije uspela da ga smanji", rekao je Krstić.

Sada smo u situaciji da 28 odsto budžeta odlazi na penzije, 27 odsto na plate u javnom sektoru, a niko tačno ne zna koliko odlazi na subvencije, naglasio je Krstić.

Ministar finansija je mere grupisao u šest oblasti. Bez ovih mera, istakao je Krstić, država Srbija bankrotirala bi u naredne dve godine.

Smanjenje plata u javnom sektoru 

Prva mera odnosi se na smanjenje plata u javnom sektoru od 2014. godine.

Iznosi preko 60.000 dinara biće smanjeni za 20 odsto, a preko 100.000 za 25 odsto. Preciznije, biće smanjivan samo deo plate koji prelazi navedene sume.

"To znači da će oni koji primaju 60.000 ili manje i dalje primati isto toliko, ko prima 70.000 primaće 68.000, ko prima 90.000 primaće 84.000, a ko prima 130.000 primaće 114.500", rekao je Krstić i dodao da je ta mera neophodna dok se ne reformiše državna administracija.

Očekuje se ušteda od 100 do 150 miliona evra (0,3 odsto BDP-a), što zavisi od procena broja zaposlenih u javnoj upravi. Prema podacima iz registra o zaposlenima u javnom sektoru na osnovu najnovije računice, u javnoj upravi radi oko 660.000 zaposlenih, ali Krstić napominje da taj broj može na kraju da iznosi i 700.000.

Povećanje niže stope PDV-a sa osam na 10 odsto 

Druga mera odnosi se na prihodnu stranu budžeta - najniža stopa poreza na dodatu vrednost biće povećana sa osam na 10 odsto za neegzistencijalne proizvode. Pored toga, pojedini proizvodi i usluge mogli bi da budu "premešteni" u kategoriju za koju se plaća veća stopa PDV-a od 20 odsto.

Ovde možete pogledati Član 23. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Pored toga, najavljuje Krstić, radiće se na suzbijanju sive ekonomije, biće uvedeni jedinstveni elektronski poreski obrasci, onlajn kontrola fiskalnih računa, pojačana terenska kontrola, a biće obavljena i temeljna reorganizacija Poreske uprave.

Povećanjem PDV-a sa osam na 10 odsto, obrazložio je ministar, prosečna potrošačka korpa koja sada vredi 65.000 dinara biće skuplja za 450 dinara.

Krstić je naveo da bi uvođenjem ovih mera trebalo da godišnje bude obezbeđeno oko 200 miliona evra, dok bi se još oko 150 miliona evra dobilo suzbijanjem sive ekonomije, šverca i nelegalne prodaje duvana.

Restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija 

Treće mera odnosi se na restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija.

Budžet Srbije će na početku svake od naredne četiri godine biti u minusu od 200 do 400 miliona evra zbog dugovanja javnih preduzeća.

"Kroz proces restrukturiranja javnih preduzeća borićemo se da što manji deo tog duga pređe na državu, da ih dovedemo u stanje da ih sami servisiraju, ali je realno stanje da će veliki deo tih dugova preći na državu", naveo je ministar. Kako je dodao, problem je ono što je već učinjeno i što ćemo morati da platimo u naredne četiri godine.

Krstić je, osim restrukturiranja velikih javnih sistema, najavio i završetak privatizacije 179 preduzeća.

Podsetio je da su u Srbiji subvencije koje daje država dvostruko veće nego u drugim zemljama.

"Možda je najbolnije to što imamo najnetransparentniji model dodele tih subvencija. Neretko se dešava da novac od subvencija završava kod onih koji su bliski sa političkim sistemom", rekao je Krstić.

Srbija je krenula ka EU i, kaže Krstić, ne sme više da daje državnu pomoć osim poljoprivredi i železnici.

Ipak, najavio je da će država, u skladu sa finansijskom situacijom, nastaviti da daje subvencije, navodeći kao primer kredite privredi i olakšice za strane investicije i zapošljavanje, ali u smanjenom obimu.

Uštede u domenu robe i usluga

Sledeća mera odnosi se na uštede u domenu robe i usluga. Krstić napominje da su sva ministarstva dobila zadatak da sama odrede koje će uštede napraviti u okviru deset odsto sniženja cena robe i usluga.

"Možda to nije bilansno najefektnija mera, ali je zato manje bolno i pokazuje disciplinu, kao i želju da se promeni svest i odnos svih nas prema državnim parama, najpre nas u Vladi", rekao je Krstić, koji očekuje da se na taj način uštedi 30 do 40 miliona evra.

Uzimanje jeftinijih kredita

Kao jednu od mera, ministar finansija naveo je i korišćenje jeftinijih kredita, do kojih ćemo, kako je rekao, doći pre svega bilateralnim kontaktima i diplomatskim vezama.

"Tim načinom mi priznajemo da smo bolesni i krećemo u ozdravljenje koristeći mere i političko jedinstvo koje stoji iza predloženih poteza", rekao je Krstić.

Poboljšanje poslovnog ambijenta

Radićemo na znatnom poboljšanju poslovnog ambijenta, za šta je potrebno promeniti zakonsku regulativu, pre svega Zakon o radu, ali i pojednostaviti proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, dok će država morati da promeni i model infrastrukturnih investicija, najavio je Krstić. Srbija će morati znatno da poboljša ugled i percepciju ambijenta, jer to je prva i osnovna prepreka svima kad razmišljaju da li da investiraju u našu zemlju.

Da bi se to postiglo, nužna biće promena pojedinih zakona, posebno Zakona o radu, čime bi bilo omogućeno fleksibilnije zapošljavanje i otpuštanje.

Potrebno je i da procedura dobijanja građevinskih dozvola bude jednostavnija, rekao je ministar i dodao da će Ministarstvo finansija morati da promeni propise koji se odnose na visinu naknada, ali i da ih učini transparentnijim.

"Moraćemo da promenimo model infrastrukturnih investicija, država više neće moći da bude finansijer, a jedan od modela biće javno-privatna partnerstva, pri čemu ćemo se truditi da što veći deo posla izvode domaće firme", rekao je ministar finansija.

O strukturnim reformama 2014, efekti mera 2015.

Krstić je najavio je da će se o strukturnim reformama detaljnije razgovarati 2014. godine, a da se efekti mera koje Vlada Srbije predlaže očekuju 2015.

Najavljujući da je nužno povećanje izdataka za socijalnu zaštitu najugroženijih i to za 50 odsto, a za šta je potebno 60 miliona evra, Krstić je najavio da slede i reforma državne uprave, uvođenje jedinstvenih platnih razreda i koeficijenata među različitim organima u vlasti.

"Biće promenjen i Zakon o državnim službenicima, da bismo mogli da nagrađujemo one koji vredno rade", rekao je Krstić i predočio nastavak reforme penzionog sistema uz dalju indeksaciju penzija u 2015. i u 2016. od po 0,5 odsto dva puta godišnje.

Plan je, kako navodi, da do 2020. približimo granicu za penzionisanje za muškarce i žene i da, do tog roka, ona bude za žene 63 godine, a za muškarce 65 godina.

"Moraćemo da razgovaramo 2014. i o uključivanju penala za raniji odlazak u penziju", rekao je ministar.

Navodeći da se razmatra reforma poreskog sistema, kao i ukidanje olakšica kod poreza na dobit preduzeća, Krstić je naglasio da su zdravstvo, školstvo i nauka stubovi održivog razvoja Srbije, i da zbog toga treba da imaju specijalan tretman, uz neophodnost da funkcionišu efikasnije.

"Ne možemo da štedimo, ali ne treba da dozvolimo neracionalno ponašanje i neefikasnost u tim sektorima", istakao je Krstić.

Hronologija sednice Vlade: 

10.15 - O merama govori ministar finansija Lazar Krstić. Deficit budžeta je 4,7 odsto, a procene MMF-a kreću se i do osam odsto. Javni dug od 58 do 60 odsto, upozorava Krstić.

10.25 - Bez ovih mera, bankrotirali bismo u naredne dve godine, tvrdi Krstić.

10.30 - Prva mera: Smanjenje zarada u javnom sektoru. Iznosi preko 60.000 dinara biće smanjeni za 20 odsto, a iznad 100.000 dinara za 25 odsto. Primera radi, onaj koji je zarađivao 90.000 dinara, zarađivaće 84.000.

10.37 - Druga mera se odnosi na prihodnu stranu: povećanje niže stope PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto, a neka roba će biti prebačena u kategoriju na koju se plaća veći PDV.

10.40 - Treća mera odnosi se na restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija.

10.45 - Mere predviđaju uštede u domenu robe i usluga, uzimanje jeftinijih kredita na osnovu dobrih diplomatskih odnosa, poboljšanje poslovnog ambijenta.

10.55 - Dačić: Cela Vlada stoji iza ovih mera. Cilj je bio da mere najmanje pogode najsiromašnije slojeve stanovništva, a da sistem živne u narednih deset godina.

11.10 - Očekujem da ove mere podrže MMF i Fiskalni savet, kaže Aleksandar Vučić.