Odlaganje naplate gomila dugove

Spiskovi najvećih poreskih dužnika, koje je Poreska uprava objavila pre nekoliko dana, i dalje zaokupljaju pažnju javnosti. Iz Poreske uprave i Ministarstva finansija tvrde da su šanse da je reč o grešci manje od jednog procenta. U Poreskoj upravi ponavljaju da niko neće biti pošteđen naplate duga, da javni dug ne zastareva i da će novac biti naplaćen.

Iako zvuči neverovatno, veliki iznosi dugova nastali su usled zakonom propisane zabrane prinudne naplate od preduzeća koja su u stečaju, procesu privatizacije ili restrukturiranja. I kod ovih, kao i kod preduzeća koja i danas aktivno posluju, veći deo duga je, zapravo, kamata.

Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević kaže da se jedan broj subjekata koji ima popriličan dug nalazi u postupku reprograma.

"Napravljen je dogovor da oni dug izmire na osnovu nekih čvrstih garancija, hipoteka, založenih prava čime garantuju da će isplatiti dug", objašnjava Radosavljević.

Stručnjak za poreske propise Đerđ Pap smatra da su toliki iznosi dugova nastali korišćenjem mogućnosti odlaganja izmirivanja obaveza zbog teškoća u kojima se preduzeća nalaze.

"Ne mogu da verujem da neko ne sprovodi prinudnu naplatu, protiv onih preduzeća koja duguju ili da bez vođenja postupka odlaganja, odloži na svoju ruku. Hoću da verujem da je to tako zato što su ta preduzeća u teškoćama i da su podnela zahteve za odlaganje plaćanja, da su zahtevi u rešavanju ili već otplaćuju deo tog duga u ratama", kaže Pap.

Pooštravanje kazni 

Radi naplate dugovanja, Poreska uprava posegla je i za pravnim sredstvima. Samo u 2011. godini podneto je 9.000 prekršajnih prijava i 1.700 krivičnih prijava. Jedan od načina na koji se može povećati procenat naplate dugovanja na ime poreza jeste i pooštravanje kazni za neizmirivanje te obaveze.

Dragutin Radosavljević zagovornik je politike da sa pooštravanjem kazni ostvari cilj.

"Dakle, da Poreska uprava sa jednom rigoroznijom zakonodavnom politikom, koja bi, opet, usledila preko Ministarstva finansija i Vlade Srbije, ugledala svetlost dana u parlamentu, da bi sa sigurnošću jednom povećala javne prihode i motivisala građane da se drže principa dobrovoljnog izmirivanja poreskih obaveza", kaže Radosavljević.

Iako većina dužnika smatra da im nije mesto na spisku Poreske uprave, nisu želeli da daju izjave.

Među njima su i "Sloboda" u Čačku i "Zastava oružje" u Kragujevcu, čiji se dugovi mere milijardama. Saopštenjima ili u telefonskom razgovoru svoja dugovanja negirali su Poslovni prostor opština Stari grad i Vračar i "Srbijašume".

I pojedinci sa liste dužnika uglavnom tvrde da je po sredi greška. Mnogi, međutim, nisu sumnjali u navode poreznika, pa je, kako tvrde u Poreskoj upravi, u poslednje dve nedelje, izmirivanje obaveza na ime poreza vidno povećano.