Milanković na novoj novčanici

Na novoj novčanici od 2.000 dinara, koja je danas predstavljena, nalazi se portret Milutina Milankovića, proslavljenog svetkog naučnika srpskog porekla. Novčanica će biti puštena u opticaj 30. decembra.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je da je novčanica urađena po svetskim standardima, sa najsavremenijim elementima zaštite od falsifikovanja i da se uvodi da bi se olakšao platni promet u Srbiji.

"Novom novčanicom od 2.000 dinara smanjićemo ukupnu količinu novčanica u opticaju za oko 20 miliona komada, a samim tim i troškove izrade za oko 170 miliona dinara, olakšaćemo poslovanje novcem i popuniti postojeći prostor između apeona od 1.000 i 5.000 dinara", rekao je Šoškić.

Guverner je objasnio da se novom novčanicom ne povećava ukupan iznos novca u opticaju, već da se samo menja apoenska struktura.

"U trenutku kada je čitava evro zona u do sada nezabeleženoj krizi važno je da čuvamo naš dinar", rekao je Šoškić i podsetio da je dinar ove godine bio najstabilnija valuta u poređenju sa valutama zemalja u okruženju.

Generalni direktor Zavoda za izradu novčanica Milutin Ignjatović istakao je da nova banknota ima brojne zaštite od faslifikovanja, kao što su mašinski čitljivi elementi zaštite, OVD kinegram i vidljiva zaštitna vlakna, koji ovu novu novčanicu čine izuzetno teškom za falsifikovanje.

Ignjatović je naglasio da je nova novčanica po tehnološkim i dizajnerskim rešenjima na nivou evra i dodao da je u njenoj izradi učešće ručnog rada 72 odsto, a mašinskog svega 28 odsto.

Novčanica od 2.000 dinara prvi je potpuno novi apoen koji se pušta u opticaj posle više od sedam godina. Na naličju novčanice je figura Milankovića sa fragmentima stilizovanih prikaza iz njegovih naučnih dela.

Nova novčanica uvodi se u opticaj u trenutku kada su devizne rezerve NBS, prema oceni centralne banke, na zadovoljavajućem nivou i iznose 11,4 milijardi evra, a međugodišnja inflacija nastavlja da pada.

Biografija Milutina Milankovića

Milutin Milanković je bio astronom, geofizičar, klimatolog, matematičar, inženjer pronalazač, doktor tehnike, univerzitetski profesor i književnik. Rođen je u Dalju, a realnu gimnaziju završio je u Osijeku. Završio je Građevinski fakultet, a 1904. godine postao je doktor tehničkih nauka.

Po osnivanju Beogradskog univerziteta, Milanković je postao vanredni profesor primenjene matematike. U međuvremenu je izabran za redovnog člana SANU.

Njegova najznačajnija dela su "O primeni matematičke teorije sprovođenja toplote na probleme kosmičke fizike" i "Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba".

Milanković se bavio suštinskim kosmičkim i ljudskim pitanjima, suncem i ledom, od čijeg međusobnog odnosa zavisi pojava i opstanak života u svemiru.

Matematički je objasnio uzroke, nastanak i trajanje ledenih doba na Zemlji, dokazao vezu između nebeske mehanike i klime na Zemlji i postavio teoriju pomeranja severnog Zemljinog pola.

Milanković je i tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je kalendarska godina svega dve sekunde duža od sadašnje tropske godine. Umro je u Beogradu 12. decembra 1958. godine, a po vlastitoj želji, njegovi posmrtni ostaci preneseni su u Dalj, 1966. godine.

Novčanica na kojoj se nalazi njegov portret druga je po vrednosti, iza one od 5.000 dinara koja se koristi od 2003. godine i na kojoj je portret Slobodana Jovanovića.

U opticaju su i papirne novčanice od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1.000 na kojima su potreti Vuka Stefanovića Karadžića, Petra Drugog Petrovića Njegoša, Stevana Stojanovića Mokranjca, kao i Nikole Tesle, Nadežde Petrović, Jovana Cvijića i Đorđa Vajferta.