Napoznata sudbina 300 beba

U Srbiji nije poznata sudbina više od 300 dece, koje roditelji nisu videli od rođenja, a rečeno im je da su rođena mrtva ili da su umrla neposredno po rođenju.

Ombudsman Saša Janković kaže da je u većini nerešenih slučajeva loše vođena dokumentacija, a u mnogim je nastupila zasterelost.

Stotina dece izgubljena je na putu od bolnice ka pogrebnom preduzeću. Neki roditelji i 40 godina tragaju za istinom. Beba Mirjane Novokmet proglašena je mrtvorođenom još 1978. godine.

"Kada smo tražili da vidimo bebu, da je identifikujemo, odbili su i rekli da smo mladi, da ćemo imati još dece. Odmah sam sumnjala da se nešto dešava. Međutim, vi ste pojedinac i normalno da niste mogli da se izborite, a niste ni edukovani da biste znali šta je u pitanju", rekla je Mirjana Novokmet.

Ombudsman je svojim izveštajem skrenuo pažnju nadležnima da sumnje roditelja nisu neosnovane.

Janković je rekao da kada se neko u bolnicama ili matičnim službama zapita o određenim činjenicama, često im se govori da nema dokumentacije, da je na primer izgubljena u poplavama, iako je kasnije ta ista dokumentacija bila pronađena.

Prema njegovim rečima, ne može se sa izvesnošću, bez dodatnih istraga reći da su deca preminula, jer se ne može utvrditi gde su njihova tela sahranjena, jer roditeljima nije omogućeno da vide tela, iako su to tražili i nema dokaza o tome ko je potpisivao obdukcijske nalaze.

"U nekim slučajevima majke su potpisivale određena dokumenta za koje danas ne znaju, niti ih mogu dobiti, jer evidencije nisu vođene kako treba, potpisi nisu čitki - jednostavno administrativna aljkavost", naglasio je Janković.

Problem zbog zastarelosti 

Ombudsman predlaže već formiranoj Skupštinskoj radnoj grupi, da donese poseban zakon koji bi omogućio utvrđivanje nepobitne istine. Problem sa nestalim bebama je što je u večini slučajeva nastupila zastarelost.

Državna sekretarka u Ministarstvu pravde Gordana Pualić rekla je da svako ima pravo na istinu i da ukoliko je bilo kriminalnih radnji, treba izvršiti istragu da bi počinioci odgovarali.

Prema njenim rečima, postoje smetnje, jer se na učinioce primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ako je u međuvremenu zakon menjan, onda se primenjuje onaj koji je za počinioca blaži. 

Zaštitnik građana upozorava da trenutno postoji najmanje 11 spornih administrativnih propusta koji mogu da budu osnova za nove manipulacije.

Tako je, na primer, rok za prijavu rođenja deteta 15 dana, a za prijavu smrti tri, što može da dovede do toga da se prvo prijavi smrt, pa onda rođenje, iz čega se može zaključiti da je dete proglašeno mrtvim ipak živo.