Viši sudovi dobili opremu za video-konferencijsko svedočenje žrtava

Na ovaj način izbegava se sekundarna viktimizacija žrtava i svedoka i njihovo neposredno susretanje sa optuženim pre, tokom i posle glavnog pretresa. Ujedno, ovo doprinosi i davanju kvalitetnijih iskaza pred sudom.

Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu kaže da će na ovaj način žrtva biti fizički odvojena od ostalih učesnika krivičnog postupka, a u posebnoj prostoriji, koja odiše ambijentom prijatnog dnevnog boravka, osećaće se bezbedno, što omogućava kvalitetan iskaz pred sudom odnosno organom postupanja..

"Često se dešava da od njihovog iskaza zapravo zavisi i sam ishod krivičnog postupka, a neretko i sudskih odluka. U tom smislu mislim da treba da se stvori atmosfera u kojoj će svedoci i žrtve moći da se osećaju slobodno, da mogu da svoju izjavu pred sudom daju bez traumatičnog ponavljanja posledica kroz koje prolaze prilikom svedočenja u sudskom postupku, naročito kada se radi o najtežim krivičnim delima protiv života i tela, protiv polinih sloboda", naglašava Stepanović.

Činjenica da se tako dat iskaz snima, znači i da žrtva ne mora više puta tokom postupka da ponavlja svoj iskaz, kao što je to do sada bio čest slučaj.

"Svako takvo svedočenje predstavlja i ponavljanje stresne situacije. Uz pomoć ove opreme postupak je i za žrtve i za svedoke mnogo bezbolniji, čime se ubrzava i proces oporavka žrtve", ističe Ljubinka Marković, savetnik za pružanje podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela Višeg suda u Beogradu.

Mogućnost umrežavanja više različitih sudova 

Videokonferencijska oprema u vrednosti od 150.000 evra, obezbeđena je u okviru projekta "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Republici Srbiji" koji finansira Evropska unija, a sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji kao izabrani partner Ministarstva pravde.

Donacija predstavlja i doprinos efikasnijem radu pravosudnog sistema, jer otvara mogućnost umrežavanja više različitih sudova.

Predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović ukazuje i da se ovim umrežavanjem sudova eliminiše i potreba da svedok koji živi u drugom gradu putuje da bi svedočio, te da se ovo odnosi i na regionalna suđenja, pa i na postupke pred inostranim organima.

Sve ovo ubrzava postupke i smanjuje troškove, a u situaciji pandemije umanjuje i epidemiološke rizike.

Značajno je i to što na ovaj način neposrednu komunikaciju sa žrtvom ili svedokom vodi isključivo sudija.

"Pitanja, naravno, mogu postavljati svi oni koji su procesno u toj mogućnosti, ali će sudija prilagoditi pitanja, isključiti sve one faktore koji destabilišu oštećenog, koji su pežorativni ili na bilo koji način žrtvu mogu učiniti emocionalno nestabilnom i nesposobnom da da pravi odgovor", objašnjava sudski savetnik Ljubinka Marković.

Evropski dan žrtava kriminala 

Evropski dan žrtava kriminala obeležava se širom Evrope od 1991. godine, a cilj mu je da se posledice koje žrtve kriminaliteta trpe, učine vidljivim široj javnosti i da se društvo podstakne da efikasnije i potpunije zaštiti prava žrtava.

Procene su da u Evopi na godišnjem nivou oko 75 miliona ljudi postanu žrtve kriminala.

U periodu pandemije registrovan je i dodatni porast kriminala, što zabrinjava, ali i opominje da države i svako društvo ovom pitanju moraju da posvete još više pažnje.