Svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen

Srpski đaci na 45. mestu PISA testiranja. Svaki treći petnaestogodišnjak u našoj zemlji je funkcionalno nepismen, odnosno stečeno znanje ne zna da primeni u praksi. Najpametniji đaci na svetu, bar prema PISA testovima, žive u Kini i Singapuru.

Više od 8.000 đaka iz 222 škole u Srbiji prošle godine rešavalo je zadatke iz čitalačke, matematičke i naučne pismenosti. Prvi put proveravala se finansijska pismenost, a učenici su ih, prvi put, rešavali elektronski.

"Meni je lično bilo najteže to što nismo imali dovoljno vremena. Možda mi je bilo teško postojao je test o finansijama, to se kod nas ne radi u školama, pa nisam znala kako da odgovorim", kaže Hristina Antić, učenica trećeg razreda Farmaceutske škole.

A odgovori na testu pokazali su da je ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti 40 odsto učenika. Gotovo isto toliko njih ne zadovoljava ni minimume u čitalačkoj i naučnoj pismenosti.

"To su učenici koji imaju problem da izdvoje osnovnu ideju u tekstu, da ideju koja je opisana u tekstu uporede s sopstvenim iskustvom", kaže Marina Videnović sa Instituta za psihologiju.

U odnosu na bolje plasirane đake iz 44 zemlje, učenici iz Srbije zaostaju za oko 50 poena. Preciznije - naši petnaestogodišnjaci su na nivou znanja koje u proseku imaju trinaestogodišnji đaci širom sveta. Da bi dostigli prosek fali im, tvrde upućeni, bar godinu i po dodatnog školovanja.

Problem izostanci

"Jedan od problema jesu izostanci. Znači naši učenici u odnosu na OECD prosek, znatno češće izostaju sa nastave. Njih 47 odsto izostane sa časova. Takođe mi znatno češće kasnimo,  61 odsto učenika kasni na čas u periodu od dve nedelje. S tim povezan problem jeste i vrednovanja škole. Podaci pokazuje da svaki četvrti učesnik se neće složiti da je naporan rad u školi važan", kaže Marina Videnović.

"Kako da se reši izostajenje, kada u tome učestvuju roditelji da bi popravili uspeh, lekari jer olako daju opravdanja i razredne starešine koje lako pravdaju te lasove, upitao je Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

"Zamislite da sada uradite kako treba, pa izbacili bi trećinu đaka", rekao je Šarčević. 

Da bi rezultati bili bolji, kaže resorni ministar, ulaganja u obrazovanje moraju drastično da se povećaju. Veruje da će reforma plana i programa obrazovanja već na sledećem testiranju dati bolje rezultate. 

Testovi isti za sve đake 

"Poenta je da se dođe do projektne nastave, da se rade međupredmetne veze u okviru koncepata koji se uče. Infrastruktura škola je bila katastrofa, to se podiže. Došli smo do 10.000  digitalnih učionica, dogodine 20.000, one tamo treće godine 30.000 To je proces. Mi ovim tempom bićemo bolji sigurno 2021., ali ozbiljno bolji 2024", kaže Šarčević.

Testovi su isti za sve đake širom sveta. A najbolje rezultate, među evropskim zemljama, pokazali su učenici iz Estonije.

Oni pripreme za školu počinju još u vrtiću - od treće godine. Školuju se od sedme do šestnaeste, dok duži školski staž imaju oni koji se spremaju za studije. Knjige se ne plaćaju, a besplatni su i užina i prevoz.

Gotovo sve je online, pa đaci preko svojih e-naloga rade domaće zadatke, različita testiranja, komuniciraju s nastavnicima i van škole.

broj komentara 10 pošalji komentar
(petak, 06. dec 2019, 10:17) - anonymous [neregistrovani]

Zašto

Em u školi em nepismeni
Kako je to moguće, zar nisu đaci dovoljno pametni ili nastavnici ne rade svoj posao? Ne znam.

(sreda, 04. dec 2019, 10:26) - Zivota [neregistrovani]

Ovo sigurno nije realnost

To da je Australija na 29 mestu iz matematike, (a pouzdano znam sta uce i koliko znaju), je potpuno nerealno. A nasi djaci se vracaju sa medaljama sa svetskih takmicenja. Kako to? Pa kao sto rece neko u komentaru, nema motivacije jer se ni na sta ne odrazava. Povezite takav test sa nekom ocenom u skoli i videcete potpuno drugacije rezultate. Pozdrav iz Australije.

(sreda, 04. dec 2019, 10:07) - anonymous [neregistrovani]

re Losi djaci

To vam je zbog toga sto su to izuzeci kojima se drzava hvali i koji dospevaju kao takvi u medije. A sustina vam je ovo sto pokaze ovaj test. Kakav god bio.

(sreda, 04. dec 2019, 08:12) - anonymous [neregistrovani]

motiv

Za ispravnost rezultata testiranja, vrlo je bitna motivacija.
Ako je nagrada kupus, zec ce imati mnogo bolje rezultate od macke, sto ne znaci da je pametniji.
Kako ste motivisali djake da se potrude na testu?
Anoniman test koji ne utice ni na sta?
Koliko vas ce se potruditi da popuni anonimnu anketu?
Stalno smo u prilici da citamo kako su nam djaci losi na ovakvim testovima, a osvajaju medalje na takmicenjima.
Napravite od PISA testa takmicenje, sa nagradama, pa da vidimo.

(sreda, 04. dec 2019, 08:07) - anonymous [neregistrovani]

Praksa i teorija

Kod nas je sistem učenja katastrofa!
80% je teorija i 20% praksa.
Ako želimo bolji život treba menjati celokupan sistem školstva!

(sreda, 04. dec 2019, 05:01) - anonymous [neregistrovani]

Loši đaci?

Zašto su onda svuda u vrhu ili prvi na svetskim takmičenjima?

(sreda, 04. dec 2019, 02:36) - anonymous [neregistrovani]

kretenizam edukativnog sistema

a kako bi bilo da se konacno odustane od koristenja skolskih ustanova u svrhu ispiranja mozga?! 90% vremena kojeg sam proveo u osnovnoj i srednjoj skoli je bilo cisto gubljenje vremena! uciti o tamo nekom procentu crne metalurgije u 5om osnovne je van pameti! ili slusati nastavnicu geografije kako objasnjava da se reke zimi lede od povrsine ka dnu, jer u suprotnom sve bi ribe pomrle...i takvi su trebali nesto da me nauce?pokusaji da se "znanje" ugura deci u glavu, a da niko nije ni pomislio da nam objasni zasto bi moglo da nam zatreba, jos manje da nas zainteresuje..
deca su se oduvek delila na one kojima je trebao neki podsticaj, i na one koji bi nastrebali bez problema, a da rec nisu razumeli, kamoli zapamtili posle 3 dana...ljudi na zalost ni danas ne vide da je glavna svrha skole da nas ucini slugama!edukaciju u nasim skolama necete naci!

(sreda, 04. dec 2019, 00:44) - miki [neregistrovani]

nije samo kod nas

Na zapadu je stanje još gore.

(utorak, 03. dec 2019, 23:00) - anonymous [neregistrovani]

praksa

bar dva dana sedmicno i to prakticno i problema nema.

(utorak, 03. dec 2019, 22:56) - anonymous [neregistrovani]

Zdrav razum

Nije poenta u onlajn ucioniaca nego u zdravorazumskom razmisljanju. Tu smo slabi zato sto su nam ciljevi losi.