Шарчевић о резултатима ПИСА тестирања: Озбиљнији помак очекујемо 2024. године

Младен Шарчевић је на конференцији за медије на којој су представљени резултати ПИСА тестирања ученика, према којима је Србија заузела 45. место, рекао да је доста тога урађено.

"Доста тога је већ урађено, реформа плана и програма кренула у школској 2018/19, и то за први, пети и први разред гимназија, док ове године по реформисаном програму иде други, шести и друга година гимназија", поручио је Шарчевић.

Додао је да је стигло време да се много више улаже у образовање и да буџети морају да се драстично повећају.

Наводи да су водеће земље на листи ПИСА тестирања деценијама улагале у образовање, зато то чека и Србију.

"Обезбедили смо средства из секторске буџетске подршке да можемо да кренемо у онај најважнији део реформе везане за обуке наставника. Овде је промена парадигме у начину преношења знања. Оно о чему стално говоримо, и то је суштина онога што Србија ради, да напустимо преношење садржаја и репродукцију истих. Поента је да се дође до пројектне наставе, да се раде међупредметне везе у оквиру предмета који се сада уче", рекао је министар.

"Инфраструктура школа је катастрофа била, то се подиже. Опрема и дигитална писменост наставника нису прелазиле 30 одсто. Значи обука само у заводима које се раде сваке године су огромне. Дошли смо до 10.000 дигиталних учионица, догодине 20.000, оне тамо треће године 30.000. То је процес. Први пут имамо озбиљна средства, скоро 900 милиона динара за куповину рачунара. Озбиљно се трудимо да се све редизајнира, обнови", додао је Шарчевић.

Сваки трећи ученик у Србији је функционално неписмен, научено не зна да примени у пракси –то су показали резултати ПИСА тестирања спроведеног прошле године. У нашој земљи је тестирано више од 8.000 петнаестогодишњака, углавном ученика првог разреда средње школе.

Испод нивоа математичке функционалне писмености је 40 одсто ученика, 38 одсто не задовољава минимуме у читалачкој писмености и 38 одсто у научној писмености – показали су подаци ПИСА теста. 

"Просечно постигнуће ученика у земљама ОЕЦД-а око 500 бодова, док у Србији на скали математичке писмености 448, на скали читалачке писмености 439, на скали научне писмености 440 бодова. У односу на 2012. годину, наша земља није направила значајну разлику, нема помака ни на горе, ни на доле", каже Марија Виденовић из Института за психологију.

Србија заостаје око 40 бодова за земљама ОЕЦД-а.

"Један од начина да се то приближи јесте процена да је потребно око годину дана, годину и по додатног школовања како бисмо ћту разлику успели да сустигнемо", истиче Виденовићева.

ПИСА тестирање се ради на сваке три године. Ђаци у Србији нису учествовали 2015. године због недостатка новца, а у 2012. години Србија је заузела 43. место од 65 земаља колико је тада учествовало.

ПИСА тестирање служи за процену квалитета знања које су ученици стекли током школовања, односно могу ли научено да примене у пракси.