Kako sistemski rešiti bezbednost dece i nastavnika

Goran J. Mandić je, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao da je evidentno da je nastavnik u Velikoj Plani reagovao srcem, sa željom da zaštiti decu i da su mu neki đaci pomogli. Međutim, kako je napomenuo, postavlja se pitanje stepena edukacije ne samo tog nastavnika, nego i svih nastavnika u Srbiji za takve situacije.

"Možemo da kažemo da sistemski nije do kraja rešeno. Većina škola za vreme nastave ima zaključana ulazna vrata. Za vreme odmora, kada objektivno neko može da uđe unutra, dežurni nastavnici su raspoređeni na ulazu u školu i dvorištu", naveo je Mandić.

Prema njegovim rečima, suštinski problem je što nema sistemske edukacije tih ljudi.

"Da li možemo da zaustavimo svakoga ko ima želju da uđe - veoma teško. S druge strane, imamo školskog policajca koji odrađuje svoj posao, ali imamo objektivan problem, relativno je veliki broj škola, a mali broj školskih policajaca. Treća stvar, postavlja se pitanje motiva ovog čoveka koji je to uradio, pitanje je šta sve stoji iza toga. Evidentno je da je bila takva situacija da se iznenada desila", kazao je Mandić.

Ako ne postoji nešto institucionalizovano, kako je napomenuo, u praksi, dolazi se do toga kako i na koji način to rešiti.

"Iskustva iz inostranstva očito da nisu dovoljna. Ako generalno posmatramo bezbednost dece u školi, uvek se medijska pažnja usmeri kada se nešto desi. Veoma retko se priča o tome pre nego što se nešto desi", rekao je Mandić.

Deca nisu edukovana kako da se zaštite

Dodaje da je apsolutno neophodno da i deca znaju šta da rade.

"Jedan od načina reakcije u ovakvim slučajevima, odnosno procedure je da se u školama zna šta se dešava. Neke škole, recimo, imaju razglas. Kada se preko razglasa da signal, nešto šifrovano, nastavnici znaju da je neko u školi ko tu ne bi sme da bude i automatski po procerurama postupaju. A prethodno su to uvežbali sa decom. I decu apsolutno treba edukovati", kazao je Mandić.

Kako je istakao, postoji još jedan objektivni problem, a deca nisu edukovana za takve stvari.

"Ranije je bio predmet koji ih učio, a sada ga nema više. Fakultet ponovo pokušava da uvede taj predmet, jer vi decu od osnovne i srednje škole uvedete u priču kako da se zaštite, ta deca treba da znaju koje opasnosti im prete i kako da se zaštite", naveo je Mandić.

Bezbednost nije samo pitanje finansija 

Suština priče je, kako je napomenuo, da su đaci preopterećeni predmetima.

"Naravno da se bori bitka šta pre da uđe. Po meni je fundamentalno da deca znaju kako da se zaštite. Pogrešna odluka ponekad može da donese više štete nego ispravna odluka. Ovo se sve završilo kako treba, ali postavlja se pitanje šta da nastavnik nije bio fizički spreman da se suprotstavi ili da cev nije bila okrenuta ka plafonu", kazao je Mandić.

Navodi da i stariji razmišljaju kada izađu na ulici šta može da se desi.

"Zamislite dete kada je u godinama kada bi trebalo da se oseća sigurno, pa preživi ovakve traume, ili vidi ovako nešto u medijima. Šta ono da misli sutra kad izlazi na ulicu ili kad krene u školu. Da li se uopšte oseća bezbedno u školi? Koji je stepen njihovog razmišljanja o toj problematici. Neko treba da ih nauči kako da reaguju ako dođe do bilo kakvih situacija. Potrebna je edukacija i kompletnog nastavnog osoblja koje radi u školi", naveo je Mandić.

Treba da se shvati "da vreme ne počinje od nas i ne završava se sa nama", naglašava Mandić.

"Iz ovih ružnih stvari trebalo bi proaktivno delovati i krenuti sistemski. Neko će reći da su u pitanju finansijska sredstva. Ko god kaže da su u pitanju finansije, mislim da suštinski ne razume problematiku i da ne zna šta znači jedan mlad život generalno za budućnost ove zemlje", zaključio je Mandić.