Decenije potrebne za obnovu šuma posle požara

Gordana Jančić iz "Srbijašuma" rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je požar na Suvoj planini buknuo još 11. septembra i da se stavljen pod kontrolu a gašenje je još uvek u toku.

Tek kad se završi gašenje, znaće se razmere štete, navela je Jančićeva.

"Ono što je već sada evidentno, jeste da takvi požari izazivaju velike štete za biljni i životinjski svet, negativno utiču na životnu sredinu zbog emsije ugljen-dioksida i predstavljaju veliki rizik za ljude i imovinu", rekla je Gordana Jančić.

Prema njenim rečima, radnici su non-stop na terenu, gase požar s namerom da ga zaustave i da obezbede okolna sela.

Osim za šume, požari su opasnost i za neobrasle površine, navodi Jančićeva i objašnjava da i kamenjari i nisko rastinje imaju svoje ekosisteme.

Kako je navela, ako je izgorela šuma, potrebne su decenije da bi se uspostavila nova i da bi mogla da pruži svoju funkciju za životnu sredinu.

Ističe da šumski požari predstavljaju i ekonomski a ne samo ekološki problem jer gašenja traju danima, angažovani su ljudi, mašine i potrebna su određena sredstva za gašenje.

Gordana Jančić kaže da je ove godine, na području koje je u nadležnosti "Srbijašuma" bilo oko 85 požara a bilo je i požara u šumama privatnih vlasnika.

Prema njenim rečima, najkritičnija godina, kada je reč o požarima, bila je 2012. godina kada je bilo više od 8.000 hektara opožarene površine.

Objašnjava da je sada povoljan period za nastanak požara zbog visokih temperatura i uklanjanja biljnog otpada sa njiva.

Najviše su ugrožene četinarske kulture i prigradske i izletnike šume zato što u njima češće borave ljudi. Jančićeva navodi da u 95 odsto slučajeva uzročnik požara jeste čovek.

Upozorava da je po zakonu zabranjeno spaljivanje biljnog otpada i da se to kontroliše, međuim reč je o velikom prostoru i zato je apelovala na ljude da to ne čine.